Juce dobih mail od mog milog decaka, na koji ne mogu i ne smem da se ne odazovem i ne objavim ga :

Poplava prodje

 

Cinilo se kao da ce kisa tih majskih dana uporno padati, pa isto tako bezazleno prestati. Danima je vodeni zastor nad Radjevinom licio na jesenje rominjanje kise.

Niko nije ocekivao je da je to pretnja nadolazece vodene stihije.
Treceg dana pojavise se neki cudni potoci, nabujali, divlji. Tamo gde ih niko nikada nije video.Duz cetiri recna korita huce planinski nadosli izvori, cuju se teski udari o kamenom recnom podzidu, citave krosnje pocupanih stabala plivaju niz reke.
Kisa neprekidno pada kao da se nebo sa zemljom sastavlja, vetar udara o stabla, dok zemlja klizi. Svetlice nebo paraju a gromovi praste.
Strah se uvukao u svaku kucu, a kisa ne prestaje. Voda preliva korita, podzidu, razvaljuje obalu, putem teku bezimene reke . Sve u krupanjskoj kotlini vri, kao da je priroda krenula u obracun ruseci sve pred sobom.

Sve je u vodi i voda je u svemu.

Snazni talasi udaraju od zidove mislis svaki cas ce kuce pasti. Podriva snazno bujica bedeme, probija zidove i rusi ih. Nestaju kuce i sobom odnose sve sto su ljudi godinama sticali. Pucaju mostovi, lome se gvozdene konstrukcije. Cuju se povici dozivanja uplasenih ljudi, deciji plac se mesa sa lavezom pasa i lepetom pticijih krila. Grakcuci, ptice nadlecu poplavljenu dolinu.
Niko ne pamti da su Radjevina i Krupanj u ovakvom divljem jezeru plivale.
Na sve mili natovaren svet spasavajuci sta se spasiti moze. Masine, kamioni…sve bruji.Na licima prolaznika grc i strah, suze i tuga.
Reke se povlace u korita, iza sebe ostavljaju pustos, bez vode i u mraku kao da je sve teze.

Pridizu se umorni i ljudi i deca s pogledom ka nebu. Onom vedrom, sa koga sunce osvetljava dolinu i zagreva zemlju.
Poplava prodje, ostadose vera i nada.

p.s Covek je stigao u Zemun, danas sam ga videla