AleksandraNM

Зажмури и осети како ти сунце милује трепавице, образе… хммм… јесам, осетим и смешим се. Осетим и мирисе… мирис цимета, кафе Натаса (PasteÉis De Nata), магнолије, еукалиптуса, мимоза… и?

Где сам пошла? – Нигде. Тек сам стигла из Порtугалије, Барселоса, Браге и Порта, а још се будим уз осећај топлог, пријатног и  свега ми познатог и препознатог.

Наша школа „Бранко Радичевић“ из Руме конкурисала је прошле године на позив са пројектом „Усвајамо знање за школу и живот“, реализација је у току и друга група наставника, Данијела Драгојевић – наставник, представник маркетинга, Ненад Бошковић – наставник, представник угоститељства и Оливера Амиџић – педагог, боравили су у Барселосу, прелепом Португалском граду, од 20. до 27. фебруара 2018. године.

Наставници и педагог, посматрали су наставу према предвиђеном распореду активности пројекта, непосредно сазнавали, уочавали примере добре праксе у образовном раду својих колега, стицали нова сазнања и искуства које су несебично поделили са својим колегама у Руми и Србији.

Сусрет са средњом школом  ESCOLA SECUNDARIA BARSELOS у Барселосу био је веома пријатан, срдачан и отворен. Атмосфера пре почетка часова опуштена, ученици радознали, насмејани, културни. Школски центар у којем су наставници пратили рад својих колега је велика институција са много образовних профила, смерова, курсева.

Сваки наставник имао је задатак и контакт са особама који су значаjни за њихов позив, упознали су наставнике стручних предмета из области угоститељства, из маркетинга и педагошко – психолошку службу.

О својим утисцима наши наставници и педагог су написали:

Ненад Бошковић: „Настава је организована у кабинетима. Постоје посебне просторије за разне наставне и ваннаставне активности, транспарентне, у веселим бојама и посећене од стране ученика. Присуствовао сам часу допунске наставе и имао сам прилику да поразговарам и са португалском колегиницом и ученицима.

У склопу моје стручне едукације, обишли смо кабинет куварства при овој школи. Разговарао сам са португалским колегом о сличностима и разликама образовања у Португалу и Србији. Обишао сам кабинет и био у прилици да упоредим опремљеност кабинета са нашим просторијама у Србији.  Занимљиво ми је било да сазнам да ли и када ученици обављају праксу у угоститељским објектима, да ли настављају усвршавање на високошколским установама и какву сарадњу имају са социјалним партнерима. “

Данијела Драгојевић: „Била сам веом радознала, према плану, обишли смо и ПР агенцију која у свом склопу има и штампарију. Они се баве дизајнирањем и производњом маркетингшког материјала. Сарађују између осталог, са локалном заједницом и школом. Упознали смо се са свим организационим целинама ове агенције, од дизајна до штампе и израде и постављања реклама. Импресивно је било то што је овај млади тим почео да ради само пре четири године а данс су лидери у тој регији.

У разговору са домаћином, сазнали смо да имају велику подршку у администрацији школе и да за многе пројекте ангажује колеге. Са општином имају одличну сарадњу, расположени су да обезбеде улазнице и карте за госте, приступ општинским просторијама и знаменитостима. Ослањају се и на пријатеље из локалне заједнице, који су препознали овакав значај промоције свога места, да приме и угосте наставнике у своје објекте, фабрике, хотеле, пластенике и остало.“

Оливера Амиџић: “ У Барсосу у школи код  дефектолога на часу,  могла сам да се уведем у рад са ученицима који имају тешкоће у развоју, примењује се  инклузивни модел наставе, који наравно, има своје специфичности у зависности од личности и потреба детета.

Веома је  добра сарадња је са породицама и организацијом која је пандан нашој  националној служби за запошљавање. Води се уредна документација – порфолио или профил ученика, где су сва запажања и напредовања наведена. Чак се дозвољава и више дана да ученици проведу у практичном раду, ако ће им то омогућити напредак.

У другој средњој школи EMEC –ETG – ESCOLA DE TECNOLOGIA E GESTAO DE BARSELOS коју смо исто посетили, одмах сам уочила добар прилаз сваком делу школе, усклађен и прилагођен особама са инвалидитетом, уз пуно зеленила на местима за одмор, на местима где светлост треба да продре до сваког кутка зграде.

Места за одмор где се срећу, разговарају, гласно причају, слушају музику, смеју и договарају ученици, веома лепо су осмишљена, а притом толико једноставна.

Има много креативних и надарених ученика за цртање и сликање, изложени су њихови радови – слике у холу школе. Такође је и у холу школе изложен плакат Еразмуса, као и заставе земаља учесница у пројекту, као и посебна просторија у стаклу која је изложбени простор за сваку земљу са којом се школа братими.

Наставници имају своју просторију за припремни рад са рачунарима, библиотеку и за ученике и за наставнике – где заједно седе и истражују и уче.“ –  Оливера Амиџић, педагог.

Ненад Бошковић:“ Ово драгоцено искуство ми је показало како би требало осмислити радни простор у којем боравимо са нашим ученицима, како транспарентно репрезентовати своје резултате и постигнућа. Такође како мотивисати што више људи да се укључи око заједничких пројеката, и да препознају значај промоције себе и школе кроз те активности.

Посете Портоу, Браги и Барселосу су биле одлична прилика да се упознам са историјом, културом и традицијом земље домаћина.  Посебно драгоцено откриће су била изврсна вина региона Доуро и Вихно Верде као и национална кухиња Португала.  Гостољубиви и искрени домаћини су ми приближили њихов начин живота, љубав према спорту (посебно фудбалу). Више сам него задовољан свим доживљеним у Португалу и контактима које сам остварио. Ово је једно незаборавно искуство.“

Оливера Амиџић: “ У пролазу, у паузи, уз одмор у сунчаном и топлом дану, пришла ми је група ученика – девојака и кренула да прича о хуманитарној акцији. Кад су виделе да сам странкиња, осмехнуле су се и поставиле су разна питања – Одакле сам?  Шта радим?  Да ли ми се допада овде? Какви су наши студенти – ученици? и слично. Хуманитарна помоћ је била за бебе – наравно, поздравила сам и подржала акцију младих људи.

Уочила сам на тргу Барселоса и групу младих људи за које сам убрзо сазнала да су матуранти. Изашли су у шетњи и на групно фотографисање са својим омладинским лидерима. Омладински лидери носили су огртаче, типа понча са грбовима, као значкама за акције и постигнућа у којима су учествовали.“

Што се организације наставе тиче, часови су исто 45 минута, али ученици не седе потпуно мирно за клупама, мада се од њих слично тражи, насмејани су, весели, динамични, радознали. У школама постоји доступан WI – FI. На самом уласку у школу истакнут разнобојни распоред часова како за ученике, тако и за наставнике.

Зграде су веома модерне и нове, грађене са специјалном наменом – да буду школе. Веома модера архитектура, практична, учионице намењене малим одељењима, савремено опремењени кабинети, приметила сам и да у одређеним кабинетима није акценат стављен на скупу опрему, доста реквизита прикупили су ученици, што је веома практично и ангажовано. Спратови у једној од школа су обележени сваки другом бојом.

Кроз прву школу спровео нас је и бивши наставник школе, који је приказао и своју колекцију препарираних животиња која је красила хол дела школе. Веома је битно да и наставници који су пензији желе и даље да раде за промовисање школе и учествују у пројектима.

Оливера, ауторка текста

Шта бих радо применила у својој матичној школи, овде у Србији?

• Много тога.
• Да су сви у процесу образовања и васпитања опуштенији, да се обраћа у што већој мери пажња на креативност ученика, применљивост наученог, друштвено – користан рад и ангажовање младих у што већем броју пројеката. Наставници да проводе квалитетно време са ученицима и осмишљавају методе у свом раду, које не морају бити компликоване, битно је пренети знање и љубав за сазнавањем код ученика. Толико једноставних ствари који су нам често при руци, могу да буду наше најбоље учило.
• Најбољи пријатељ сазнавања је радост, упех и заједнички рад.“

Хвала нашим домаћинима на предивном искуству.

Текст написала Оливера Амиџић