• Jesi baš Bačkulja?
  • Jesam. Mi smo svi ovdje starosedeoci.
  • Pa što jekavica?
  • A moj je ded stigao iz Like ovde posle rata. Bio Solunac. Znaš kad je to bilo? Ehej. Nego šta sam, starosedelac.
  • Imaš dece?
  • A ti?
  • Imam. Jednog sina. Sad je na fakultetu.
  • Moj je tek završio osnovnu školu. Ići će za veterinara.Tata ga razmazio. Vozi motor.
  • Ih, bre, bićeš večno mlada, šta te briga.
  • Ako, imam ja i odraslu ćerku. Šta ti je, imam 57 godina. Ne stidim se ja moje sede kose. Ti se vidim, farbaš. Lepo ti je to. E, a kod nas otvorili novi granični prelaz za Mađarsku.
  • I?
  • A naš plac ide direktno na granicu. Srbija pomogla madjarskoj vladi u predizbornoj kampanji za njihove izbore. Sad njihove žene dolaze biciklom da kupe cigarete, vegetu i oblatine.
  • Šta ti je to?
  • Pa za kolače.
  • Aha, oblatne.
  • Da,da oblatne. A znaš kako je strašno? Podigli Mađari ogradu.
  • Koliko je visoka?
  • Ogromna, kao logor. Noću sija, cela mi bašta osvetljena.
  • Pa šta imaš u bašti?
  • Ma mi smo ti bogati. Ja radim u gradu za četrnaest hiljada, ali ne berem brigu. Imam krave. Imam i ogromnu baštu. I voće. Imam čak i bademe. Znaš kako je kad badem procveta? Čudo jedno. Kao kroz sneg da ideš. A miriše…
  • Pa kako sad od ograde, što svetli, jel smeta životinjama i biljkama?
  • Bre kakvi. Nego je strašno. Migranti u kolonama. Bude ih nekad više nego naših. Neće u grad u prihvatni centar da se upišu. Malo ih se bojimo. Al, ljudi su to. Neki su skoro deca. Legnu na beton da spavaju. Ja deci nekad kupim smoki pa im dam…
  • …
  • Okleva, oči joj se pune suzama. Ja, ja ćutim. Ona nastavlja dalje: E, a deca ne traže ništa. Ništa. Samo ćute i gledaju te sa tim velikim crnim očima. Ili kažu hvala, kad im dam nešto. A muški…Neki su baš opasni. I imaju mnogo novca. I skupe telefone. A idu peške. I kako ko. Neko dođe taksijem. Onaj terorista što je nedavno u Evropi.. Prošao tu noć našom ulicom. Strašno bude. Huje kao oluja. A Mađari imaju velike kerove. I tuku. Tuku, stalno. Naši su dobri. Nego svetli ta ograda…
  • Pa kažeš da nikom ne smeta…
  • Pa šta znam…
  • Pa znači da ipak smeta. Tebi? Škiljiš? Videla si da sam se ofarbala?
  • Odmahuje rukom, umorno. Oči su joj opet pune suza.
  • Moram za Beograd, u bolnicu. Doktor kaže da je izvesno da ću oslepeti.