Duboko isfrustrirana nekim sasvim ozbiljnim događajima (nisam nikad bila isfrustrirana u životu do sada, a imam baš godina), odlučila sam se da umesto da pišem o razlozima ličnog užasnog nezadovoljstva, prevedem jedan tekst u nastavcima pošto je baš dugačak.

Možda, ali samo možda i izbor teksta govori o mom nezadovoljstvu. A možda i ne. Izašao je 2. 10. 2018.

Izašao je u magazinu Areo koji je: digitalni magazin za  kritičko mišljenje i analizu fokusiran na aktuelne teme – posebno: humanizam, kulturu, politiku, ljudska prava, nauku i slobodno mišljenje.
Areo objavljuje eseje nastale iz različitih perspektiva, kompatibilnih sa široko liberalnim i humanističkim vrednostima. Poseban prioritet stavlja na dokazivanje i činjenice zasnovane na razlozima zašto je nešto tako. Naši saradnici su intelektualno, profesionalno i ideološki raznovrsni i uključuju liberale, konzervativce, socijaliste, liberare, ateiste, hrišćane, muslimane, Jevreje i još mnogo toga. Što je više moguće, Areo ima za cilj da izbegne polarizujuće tribalističke stavove i daje prioritet intelektualnom balansu, opštem dobru, iskrenosti i odlučnosti.

Ovaj esej, iako se nadamo da  je razumljiv za sve, najteža je propast neke studije koju smo imali i napisan je za one koji su već malo upoznati sa problemima ideološki motivisane stipendije, radikalnog skepticizma i kulturnog konstruktivizma.

Deo I: Uvod

Nešto je pošlo naopako na univerzitetu – naročito u pojedinim oblastima humanističkih nauka. Dobijanje stipendija je zasnovano u manjoj meri na istinskim potrebama, a više na društvenim pritužbama, te je postalo, ako ne u potpunosti, dominantno u ovim oblastima. Naučnici departmenta sve više teraju studente, administratore i druga odjeljenja da se pridržavaju njihovog pogleda na svet. Ovaj pogled ovde na svet nije naučni i nije rigorozan. Za mnoge ovaj problem postaje sve očigledniji, ali jaki dokazi nedostaju. Iz tog razloga, nas troje smo  proveli godinu dana radeći unutar teme stipendija, koju vidimo kao suštinski deo ovog problema.

Vreme smo proveli pišući akademske radove i objavljivali smo ih u respektabilnim naučnim časopisima koji su se odnosili na polja stipendija, ohrabrujuće poznata kao „studije kulture“ ili „studije identiteta“ (na primer rodne studije) ili „kritičke teorije“ jer su ukorenjene u postmoderni brend „teorije“ koje su se pojavile krajem šezdesetih godina. Kao rezultat ovog rada, hteli smo da nazovemo ovu oblast „studije o žalbi“, zbog njihovog zajedničkog cilja da detaljno razmatramo aspekte kulture, kako bismo  dijagnostikovali neravnotežu moći i ugnjetavanja ukorenjenu u identitet.

Pokrenuli smo ovaj projekat da proučavamo, razumemo i izložimo javnosti stvarnost studija o žalbama, šta je to što korumpira akademsko istraživanje? Zato što je otvoreni, dobronamerni razgovor o temama identiteta, kao što su rod, rasa i seksualnost (i stipendije koje se dodeljuju) skoro nemoguć, naš cilj je bio da ponovo pokrenemo ove razgovore. Nadamo se da će ovo dati ljudima, posebno onima koji veruju u liberalizam, napredak, modernost, otvorenu istragu i socijalnu pravdu – jasan razlog za gledanje na identitetsko ludilo koje izlazi iz akademske i aktivističke levice i kaže: „Ne, ja se ne slažem sa tim. Ne govorite za mene. „

Ovaj dokument predstavlja prvi pogled na naš projekat i početni pokušaj da se bavimo onim što radimo i šta to znači. Zbog svoje dužine i detalja, organizuje se na sledeći način, nakon čega se činjenične informacije stavljaju napred i daju se detaljnija objašnjenja.

Naša metodologija, koja je centralna za kontekstualizaciju naših tvrdnji;
Sažetak ovog projekta od samog početka do trenutka kada smo na kraju bili izloženi i prisiljeni da ovo publikujemo pre nego što zaključimo naše istraživanje;
Objašnjenje zašto smo to radili;
Sažetak problema i zašto je to bitno;
Jasno objašnjenje šta ovaj projekat treba da bude;
Rezultati našeg istraživanja, uključujući kompletnu listu svih dokumenata koje smo podneli, njihove konačne rezultate i relevantne komentare komentatora do danas;
Diskusija o značaju rezultata;
Sažetak onoga što može biti sledeće.

nastaviće se…

Helen Pluckrose, James A. Lindsay, Peter Boghossian, autori

p.s bila sam stipendista Andrićeve zadužbine na postdipomskim studijama. RTS mi je platio odbranu magistarskog rada. Pretpostavimo dakle da moja lična frustracija ima sasvim druge uzroke.