AleksandraNM

Битка на Мишару или бој на Мишару је битка вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске на брду Мишар код Шапца од 13. августа до 15. августа (односно од 1. до 3. августа по јулијанском календару) 1806. Ова битка је једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка. Битку је овековечио Филип Вишњић у народној епској песми „Бој на Мишару”, док ју је руски сликар Афанасиј Иванович Шелоумов овековечио монументалном композицијом уља на платну „Бој на Мишару”.

БОЈ НА МИШАРУ
Књижевна врста:
Епска песма из циклуса песама о ослобођењу Србије и Црне Горе

Књижевни род:
Епика

Тема:
Ток битке на Мишару и њен коначан исход

Место радње:
Кула Кулин-капетана у Вакуп паланци

Критички осврт
Песму „Бој на Мишар“ као и већину песама из циклуса ослобођења Србије и Црне горе створио је српски гуслар Филип Вишњић, који је иако је био слеп посећивао ровове српских устаника током Првог српског устанака и уз звуке гусала им подизао морал и жељу за борбом. У овој народна епској песми опевана је једна од првих победа устаника у Првом српском устанку у форми антитезе кроз дијалог каде и два црна гаврана. Песма почиње устаљеним оквиром појављивања гавранова као гласника несреће. Они доносе Кулиновој кади вест о поразу турске војске на Мишару и смрти бана Кулина:

Погибе ти Кулин–капетане‚
погуби га Петровићу Ђорђе‚
С њим погибе тридес’т хиљад’ Турак’;
изгибоше турске поглавице‚
по избору бољи од бољега,
од честите Босне камените.
Нити иде Кулин–капетане‚
нити иде‚ нити ће ти доћи‚
нит’ ‘се надај нити га погледај‚
Рани сина‚ пак шаљи на војску
Србија се умирит не може!“

У овим стиховима дата је порука да српски отпор неће престати, да је народ спреман да се бори за слободу без обзира на жртве које мора да поднесе.. Порука победника упућена је пораженом. Кулинове када и гавранова започињу дијалог. Гавранови причају о херојској борби српских устаника против многобројне турске војке, а када им не верује. Она поставља питања и од гавранова добија одговор који не жели да чује. Испрва су њена питања пуна сигурности и надмености, али како дијалог одмиче она постају пуна стрепње. Поједини критичари се слажу да је овај дијалог готово као двобој речима, јер када жели да чује лепе вести, па и поред тога што гаврани говоре истину, она је не прихвата, јер је била сигуна у надмоћност, а самим тим и у победу турске војске. Вест да је погинуло много турских поглавара растужило је Кулинову каду. Она проклиње Црног Ђорђа и српске устанике и од велике жалости умире.

У песми „Бој на Мишару“ осећа се велика незадрживост народне снаге и револуционарног заноса који као вихор руши све препреке испред себе. Он даје народу и устаницима велику снагу у борби против надмоћнијег непријатеља.

домаћи:подсећам! Лектира!!!