AleksandraNM

Правопис српског језика
Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица

Издавач Матица српска Нови Сад
Књига коју Министарство просвете препоручује као службени правопис српског језика.

Ово је уједно и једини правопис који се може сматрати важећим за српски језик (пошто постоје и правописи других аутора, али они се не сматрају званичним, јер их није препоручило Министарство, ни Одбор за стандардизацију српског језика).

Ради се о књизи коју би требало да има свако коме је стало да говори и пише стандардним српским језиком, укључујући медије, преводиоце, лекторе, наставнике и друге којима је занимање уско повезано с језиком и језичком културом.

Издање из 2017. допуњено.

Кратко упутство како писати текстове у Wordu а не у …бележници!!!

Иза сваке речи и знака интерпункције (тачка, зарез, упитник, узвичник, две тачке, тачка зарез) треба ставити један размак;
• знакови интерпункције пишу се одмах иза речи које им предходе, као и знакови који следе након броја (%,°);
• ознаке мерних јединица и ознаке валуте одвајају се једним размаком од броја који им предходи;
• наводници на почетку навода пишу се уз реч која следи, а на крају уз реч која предходи;
• иза речи пре објашњења у загради иде један размак, после отворене заграде одмах се куца текст – без размака између заграде и речи, а затворена заграда иде одмах после последње речи у загради. После затворене заграде куца се или знак интерпункције или размак ако следи реч.
• када се ради о сложеници цртица се пише заједно са речима између којих стоји (друштвено-економски), а одвојено ако се користи у неку другу сврху;
• ако се датум пише арапским бројевима иза сваког броја пише се тачка и ставља размак (нпр. 29. 01. 2008.)

Интерпункција

Текст на страни треба да је удаљен по 2,5 цм од горње и доње, 3 цм од леве (због коричења) и 2 цм од десне ивице папира величине А4 (297 џ 210 мм). Свако поглавље почети  на новој страни. Стране нумерисати по средини или са десне стране, на врху или при дну стране. Уколико се користе фусноте нумерацију треба поставити на врху због прегледности. Прва страна се не нумерише. За писање рада треба користити стандардне фонтове типа Times New Roman величине 12 тачака. Проред између редова је 1 или 1,5 .Да би се нагласиле кључне речи слова се могу подебљати, искосити или подвући.

У писању се ради јаснијег приказивања онога што се жели рећи употребљавају поједини знаци који се заједно називају интерпункција или реченични знаци. Ти знаци служе за растављање (означавање) реченица и реченичних делова. У српском језику интерпункција је у основи логичка, што значи да употреба интерпункцијских знакова по правилу зависи од смисла.

Знаци интерпункције су: тачка, зарез, тачка са зарезом (тачка зарез), две тачке, наводници, упитник, узвичник, заграда и црта.

1. Тачка се ставља на крају обавештајне (потврдне и одричне) реченице.

2. Зарез се као знак интерпункције употребљава често и у различитим реченичним ситуацијама. Пошто је једно од основних начела српског правописа слободна (логична) интерпункција, за употребу зареза је најважније правило да оно што је у мислима тесно повезано и представља целину не треба растављати зарезом, док се делови који чине целину за себе одвајају зарезом од осталих делова реченице. Зарезом се одвајају:

1) речи и скупови речи (истоврсни делови реченице) у набрајању;

2) независне реченице када нису повезане везницима;

3) паралелни делови реченице када су у супротности;

4) реченице које су у супротности;

5) реченице у инверзији (када се зависна реченица налази испред главне);

6) реч или скуп речи који су накнадно додати или уметнути у реченицу;

7) вокатив и апозиција (такође се накнадно додају у реченицу);

8) узвици (нису саставни делови реченице);

9) уметнуте реченице;

10) назив места и датум.

1. Тачка са зарезом употребљава се између:

1) реченица које су у сложеној реченици мање повезане са другим реченицама;

2) група речи које се разликују по сродности.

1. Две тачке се стављају:

1) иза речи којима се најављује набрајање, а испред онога што се набраја;

2) испред навођења туђих речи (управног говора).

1. Наводницима се обележавају:

1) туђе речи када се дословно наводе;

2) речи и изрази којима се жели дати супротно значење од оног који иначе имају, најчешће подругљиво: „велики радник” (нерадник), „лепотица” (ружна). Уколико таквим речима претходи нека реч која негира њихово право значење (наводно, као бајаги), наводници се не употребљавају. Ако у делу текста који бисмо иначе обележили наводницима променимо фонт, величину слова, употребимо подебљана слова или курзив (искошена слова), пишемо латиницом у ћириличком тексту, наводници се не стављају;

3) називи књига, часописа, новина, књижевних дела, филмова и слично.

1. Упитник се ставља на крају упитних реченица. Реченица може да буде и упитно-узвична и тада се она завршава и упитником и узвичником.

1) одваја оно што се додаје ради објашњења претходне речи или дела реченице;

2) означава други облик речи;

3) означава јекавски или ијекавски изговор.

1. Црта се пише:

1) уместо првог дела наводника у дијалогу и то у штампаним текстовима, а други део се изоставља; на крају управног говора се пише црта ако се реченица наставља и објашњава нешто о управном говору;

2) уместо две тачке пре набрајања;

3) када се жели нешто истаћи, или нагласити супротност, неочекиваност.

Црта као реченични знак има функцију раздвајања и пише се, са обе стране, размакнуто.

ПРАВОПИСНИ ЗНАЦИ

Правописни знаци се употребљавају уз поједине речи за разлику од интерпункције која се употребљава у реченици.

У правописне знаке се убрајају: тачка, две тачке, неколико тачака, црта, цртица, заграда, апостроф, знак једнакости, знак порекла, акцентски знаци и генитивни знак.

а) Тачка се као правописни знак употребљава:
– иза скраћеница: нпр., итд., сл., тј.;
– иза редних бројева када се пишу арапским бројкама: 15. март 1991. године.

Тачка се не пише иза редних бројева написаних арапским бројкама када се иза њих нађе други правописни знак (зарез, заграда, црта или који други); нпр.: О томе ћете наћи информације на 119, 120, 121 и 122. страни. На неким спратовима (2, 4. и 5) су покварене електричне инсталације. На 10-15. километру ћеш угледати планинарски знак.

б) Две тачке се као правописни знак пишу:
– између бројева или слова којима се исказује неки однос и читају се „према“.
На пример:
Резултат утакмице је 2:1 у корист „Црвене Звезде“.
Коренски самогласник се смењује о:и:а у речима пловити – пливати – поплавити.

ц) Неколико тачака (најчешће три) стављају се:
– уместо изостављеног текста и у испрекиданом тексту; на пример:
Предлози су: код, поред, у, са…
Кад се воз зауставио, он се појави… и рече: „Дивно је вратити се кући“.

д) Црта се као правописни знак употребљава:
– између бројева уместо предлога до, нпр.:
Купи 10 – 15 килограма кромпира.
Иво Андрић (1892 – 1975) је добио Нобелову награду за књижевност.

Ако се испред првог броја налази предлог од, црту не треба писати већ исписати и предлог до; на пример: Први светски рат је трајао од 1914. до 1918. године.

• између назива градова и других места да би се означио правац кретања, на пример: Пут Београд – Ниш има велики привредни значај.
• између два или више имена којима се означавају тако тесно везани појмови да они чине један појам.: Утакмица „Црвена Звезда“ – „Партизан“ је увек најзначајнија утакмица која се игра.

е) Цртица се као правописни знак пише:
– између делова полусложеница: радио-апарат, ауто-механичар, фото-апарат, аеро-митинг;
– при растављању речи на слогове на крају ретка;
– у сложеним или изведеним речима у којима се први део пише бројем а други део словима: 150-годишњица, 40-тих година прошлога века, 15-годишњак;
– између скраћеница и наставка за облик, на пример: Према Тањуг-овој вести, до рата међу сукобљеним странама неће доћи. Културна сарадња са УНИЦЕФ-ом је добра.

ф) Заграда као правописни знак:
– служи да означи оба облика речи о којима се говори, нпр.:
Предлог с(а) уз инструментал средства се не употребљава.
– ставља се иза редног броја или слова којима се означава нови одељак:
1), 2), 3) итд. – а), б), в) итд.

г) Апостроф се ставља уместо изостављеног слова: Је л’ то тачно?

х) Знак једнакости се употребљава између речи да би се означила њихова једнака вредност, а чита се: једнако, равно, исто што, јесте. На пример:
химба = сумња, тата = субјекат (у реченици)

и) Знаци порекла су > и <. Употребљавају се у стручним текстовима.
– знак > се чита „дало је“ или „развило се у“, нпр.:
твојега > твоега > твоога > твога;
– знак < се чита „постало је од“, нпр.:
црњи < црн -ји; јуначе – јунак -е

ј) Акцентски знаци се бележе у стручној литератури (обично из граматике) и у обичним текстовима кад је потребно да се означи реч која се од исте речи у суседству разликује само акцентом; нпр.:
Сâм сам то увидео.
Дошао је да дâ оглас.

к) Генитивни знак се ставља на крајњи вокал генитива множине кад је потребно означити разлику овога облика од других облика, најчешће генитива једнине исте заменице. На пример: Из примерâ можеш закључити о тој појави. Генитивним знаком је назначено да је то генитив множине, односно да се из више примера може закључити, а не само из једног.

Велико слово клик овде понављамо