Губљење сугласника

До губљења сугласника (упрошћавања сугласничких група) долази кад се зубни консонанти ц, д, с, т, з нађу један до другог, или кад се два иста гласа у оквиру једне речи нађу један до другог. Тада је један од њих довољан за изговор, па се врши упрошћавање сугласничке групе ради лакшег изговора те речи. Тој гласовној промени најчешће претходе друге гласовне промене, као што су једначење сугласника по звучности, једначење сугласника по месту творбе, сибиларизација.

До губљења сугласника долази:

1) при грађењу сложених речи, на пример:

• без+закоње – беззакоње – безакоње

• без+звучан – беззвучан – безвучан

• од+дужити – оддужити – одужити

• под+држати – поддржати – подржати

2) при грађењу изведених речи, на пример:

• аутобус+ски – аутобусски – аутобуски

• Француз+ски – французски – францусски – француски

• Кинез+ски – кинезски – кинесски – кинески

• срез+ски – срезски – сресски – срески

У речима француски, кинески и срески пре губљења сугласника извршено је једначење сугласника по звучности.

3) када се сугласник д или т нађе испред гласа ц, на пример:

• поредак – поредки – поредци – пореци

• предак – предки – предци – преци

• додатак – додатки – додатци – додаци

• остатак – остатки – остатци – остаци

У наведеним речима је пре губљења сугласника извршена сибиларизација (промена к у ц испред и).

4) када се сугласник т нађе у сугласничким групама тешким за изговор (стл, стљ, стн, штн), на пример:

• порасти – порастла – порасла

• болест – болестљив – болесљив – болешљив

• част – частна – часна

• позориште – позориштна – позоришна

У речи болешљив је након губљења сугласника извршено једначење сугласника по месту творбе.

Одступање од губљења сугласника

У одређеним случајевима постоје одступања од те гласовне промене:

1) глас т остаје у именицама страног порекла са наставком -киња, на пример: акварелисткиња, финалисткиња, пијанисткиња, спортисткиња;

2) глас т остаје у придевима од страних основа, на пример: аористни, азбестни, контрастни, протестни;

3) глас т остаје у сложеним речима иако се садржи у сложеном консонанту, како због паузе које се осећа, тако и због значења речи, на пример: отцепити, потценити, потчинити, претчас;

4) у сложеницама (углавном новијим) када реч губи своје значење, на пример: поддијалекат, преддржавни, противвредност, транссибирски, ваннаставни;

5) у суперлативу придева који почињу гласом ј, на пример: најјачи, најјаснији, најједноставнији, најјефтинији, најјужнији.

Палатализација

Палатализација се састоји у промени задњонепчаних сугласника к, г, х и, код неких именица, сугласника ц и з у предњонепчане сугласнике ч, ж, ш када се нађу испред вокала е, и или непостојаног а. Та гласовна промена се у српској филологији раније називала прва палатализација.

Палатализација се врши:

1) у вокативу једнине испред вокала е када је наставак за облик:

• момак – момче

• водник – водниче

• друг – друже

• враг – враже

• дух – душе

• сиромах – сиромаше

2) у глаголским облицима:

• испећи – испекох – испеке – испече

• моћи – могох – могете – можете

• рећи – рекох – рекохе – рекоше

3) у творби речи:

• јунак – јуначина

• вук – вучица

• бег – бежати

• друг – дружина

• прах – прашина

• страх – страшљив

4) испред непостојаног а:

• дах – дахак – дашак

• зрак – зракак – зрачак

5) промена гласова ц и з у ч и ж такође спада у палатализацију, а врши се:

а) у вокативу једнине именица које се завршавају консонантом ц или з:

• јарац – јарче

• ловац – ловче

• Месец – Месече

• кнез – кнеже

• маркиз – маркиже

• витез – витеже

б) у присвојним придевима изведеним од властитих или заједничких именица:

• царица – царичин

• другарица – другаричин

• Јовица – Јовичин

• краљица – краљичин

• ловац – ловчев

• Љубица – Љубичин

• Милица – Миличин

• Сунце – Сунчев

Одступање од палатализације

Та гласовна промена се не врши када реч губи своје значење:

1) у облицима именица испред наставка -е: граде пруге (а не граде пруже), прате војнике (а не прате војниче);

2) у творби појединих присвојних придева са наставком -ин: бакин (а не бачин), колегин (а не колежин), снахин (а не снашин);

3) у творби присвојних придева од именица које се завршавају на -чица (да би се избегло удвајање слога чи): девојчица – девојчицин (а не девојчичин), певачица – певачицин (а не певачичин), продавачица – продавачицин (а не продавачичин), сељанчица – сељанчицин (а не сељанчичин);

4) код придева: дуг – дуги, дугим, дугих, дугима; јак – јаки, јаким, јаких, јакима;

5) испред наставка -ица: коцка – коцкица, мачка – мачкица, тачка – тачкица.

Сибиларизација

Сибиларизација се састоји у промени задњонепчаних сугласника к, г, х у зубне сугласнике ц, з, с када се нађу испред вокала и, наставка за облик. Та гласовна промена се у српској филологији раније називала друга палатализација.

Сибиларизација се врши:

1) у номинативу и вокативу множине именица мушког рода:

• извидник – извидници

• јунак – јунаци

• налог – налози

• разлог – разлози

• грех – греси

• успех – успеси

2) у дативу, инструменталу и локативу множине именица мушког рода:

• извидник – извидницима

• облак – облацима

• налог – налозима

• ковчег – ковчезима

• грех – гресима

• орах – орасима

3) у дативу и локативу једнине именица женског рода:

• девојка – девојци

• мајка – мајци

• књига – књизи

• пруга – прузи

• сврха – сврси

4) у императиву глагола:

• лећи – лези

• помагати – помози

• рећи – реци

• сећи – сеци

Одступање од сибиларизације

Сибиларизација се не врши када долази до тешког изговарања групе консонаната или када реч губи своје основно значење:

1) у дативу и локативу:

а) личних имена и присвојним придевима изведеним од њих:

• Бранка – Бранки – Бранкин

• Данка – Данки – Данкин

• Лука – Луки – Лукин

• Олга – Олги – Олгин

• Зага – Заги – Загин

б) именица које се завршавају на -га и присвојним придевима изведеним од њих:

• ага – аги – агин

• колега – колеги – колегин

• лига – лиги – лигин

• вага – ваги – вагин

ц) именица које садрже сугласничке групе цк, чк, ћк, тк, зг:

• коцка – коцки

• играчка – играчки

• мачка – мачки

• тачка – тачки

• праћка – праћки

• воћка – воћки

• мотка – мотки

• патка – патки

• мазга – мазги

• тезга – тезги

2) у речима одмила (хипокористицима) и присвојним придевима изведеним од њих:

• бака – баки – бакин

• дека – деки – декин

• сека – секи – секин

• зека – зеки – зекин

Дублети у сибиларизацији

У неким случајевима је правилна употреба и оних речи у којима није извршена промена и оних речи у којима јесте извршена промена:

• арабеска – арабески или арабесци

• битка – битки или бици

• епоха – епохи или епоси

• фреска – фрески или фресци

• хумореска – хуморески или хуморесци

• кћерка – кћерки или кћерци

• маска – маски или масци

• приповетка – приповетки или приповеци

https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/

наставиће  се…