AleksandraNM

Једног је јутра, трошећи последње бакрењаке на бедни доручак у некрштеној крчми поред пута за Тврдиград, Јавор начуо да се у близини још може приметити какав змај и да је управо тај змај, дабоме да јесте, онај што су га виђали и очеви одрпаних дрвосеча који су о њему приповедали. Наћулио је уши и сазнао да би требало поћи на север, у дубину шуме. Стрпавши бајати хлеб у џеп огртача и прогутавши млако пиво у цугу, изјурио је одатле, право до штале где је сакрио опрему, па, не часећи часа, кренуо у потрагу. Било је то тешко време за њега, поготово од како је стари мајстор Драгодар преминуо у наручју путујућих курви непуне две године раније. На прсте једне руке могао је набројати добре дане, ето, толико се сналазио у послу и међу људима. Углавном гладан, прљав и дотрајалих ђонова, смуцао се…