Дозлогрдило анђелима да гледају како Земљу кваримо, па са моткама сишли међ нас. И у облакобус су зашли. Никог батина нису поштедели. „Ајао!” дрекнуо сам кад ме је неки докачио по леђима. „Зашто мене, авај, јадног мене?” „Желиш ли сви да чују?” питао ме је. Ујео сам се за језик и наместио за други ударац.

облак бр. 1420