Почетна намера да се 2028. земаљске године на Титан пошаље роботска беспилотна летелица са циљем да се истражи пребиотска хемија, односно, како су се органске компоненте формирале и организовале како би се продубило наше знање о настанку живота на Земљи, је одгођена и на Титан је летелица послана скоро петнаест година касније, али са Марса. Разлог је био више него јасан, Марс је био кудикамо ближи Сатурновом тајанственом месецу од Земље, која је хронично патила од све сиромашнијих ресурса космичког погонског горива.
Док је гледала тог свечаног јутра екипу са терасе своје насеобине, како се љуља певајући Божићне песме, пред јединим баром у целом кампусу у коме си могао да пијеш и нешто друго осим дестилата јагоде, сећала се шока који је цео кампус доживео када се сонда Драгонфлај 2 коначно спустила на Титан.
Ако си имао среће, у бару си могао да попијеш и оргинално пиво од правог хмеља са Земље, што је било равно лутрији која је у кампусу била баш популарна. Jедан новодошавши биолог се радосно насмејао када је отворио свој токен: пиво, златно пиво са огромном крагном од пене у великој орошеној кригли је заиста била премија лутрије тога дана и била је његова!
Екипа певача, међу којима је било и неколико странаца са Титана се радознало тискала око добитника са надом да ће свако, израз је био потуно земаљски и раритетан, „омрсити брке“ у пенушавом пићу.
Бар на Божић.
Шок је био тај силни налет новог живота и коначна свест Земљана да побогу, нису сами у свемиру и да је живот, тако свестан и прилагодљив, био у самом такорећи комшилуку Сунчевог система.
„Титањани су нам тако слични,“ мислила је, гледајући их како се слатко смеју заједно са Земљанима, док је облачила последњи део заштитне опреме за излазак на саму површину Марса.
Уморно се протегла да јој одело боље легне.
„Тако исти, а тако различити“ помислила је,“бољи су од нас, код њих нема лажи, нема преваре“, шмрцнула је жалостиво.
Leave a Reply