Претрага

AleksandraNM

kratke priče. duge priče

Ознака

London

Tamo daleko, sećanje na sve naše pretke

Petak, 13

Kada sam bila sasvim mala, prva, ali prva negativna junakinja (antiheroina) mi je bila Grdana, zla vila Uspavane lepotice. Jos uvek se secam odlaska u bioskop i uzasa koji sam osecala dok sam posmatrala sirotu Auroru koja ide u svoju neumitnu propast, da se ubode na vreteno. Neumitnost njene unapred odredjene sudbine me je uzasavala. Kasnije je dosla apsolutno zanosna Snezna kraljica, pa Bela vestica u Hronikama Narnije. U medjuvremenu, Darth Vader iz Ratova zvezda, pa Bejn u blistavoj zavrsnici Betmen triologije.

evo da vas podsetim omiljenih mi superantiheroja, onih manje frekventnih:Слика

Слика

Toliko sam volela Grdanin lik, da sam se u depou Narodnog pozorista, spremajuci neku predstavu sa klincima, slikala kao omaz njoj:
Слика

U sustini, ovaj tekst ne bih ni pocela da pisem, da nisam ovih dana procitala da je u Londonu poceo Svetski samit za sprečavanje seksualnog nasilja u područjima pogođenim ratnim sukobima. 

http://www.radiosarajevo.ba/novost/154719/London-Angelina-Jolie-se-sastala-sa-zrtvama-seksualnog-nasilja

Oni koji su me vec citali, mozda su primetili da je Andjelina jedan od mojih omiljenih ikona.

https://aleksandranm.wordpress.com/2013/05/19/poslednja-akciona-heroina-andjelina-i-malo-o-puliceru/

U sustini ne bih ovaj tekst pocela da pisem i da  sinoc nisam bila na

http://www.krokodil.rs/

pa sam tamo slusala uzivo neke sjajne pisce i umirala od zlobe sto ja ni makac sa romanom, pa da napisem nesto, mozda me krene, puj, pfuj.

Bila sam u bioskopu ( u kome gledam 90 posto filmova zanra fantastika, ostalo gledam piratski) da gledam novi film sa Angelinom Jolie

http://jezebel.com/angelina-jolie-yes-that-scene-in-maleficent-is-about-1589876946

u nasim bioskopima preveden kao Grdana

Film sam odgledala sa opasnim osecanjem razaranja mita i totalne dekonstrukcije, skoro kao anticku tragediju. Neumitnost sudbine glavne junakinje Aurore je posledica ocevog pragreha, a ne zla zene (vile). Naime, on je sirotoj Grdani, najmocnijoj krilatoj vili u celom carobnom svetu, obecao vecnu ljubav, da bi isto obecanje prekrsio zbog moci i moguceg sedanja na presto. Vrhunac je da joj je ocekao krila, a da budjenje Aurore nije doslo posle poljupca lepog princa Filipa, nego same Grdane. Jer, „prava ljubav ne postoji“,a na presto seda sama Aurora, bez princa.

Ne znam sta da Vam preporucim: gledati ili ne Maleficent.

Tema je aktuelna i nazalost, nema veze sa bajkama. Ni malo.

Pa sad, ko voli…

p.s Nisam zadovoljna ovim tekstom. Bled je i bezukusan. Najlosiji. Zato sto prvi put od kad pisem nisam bila iskrena. Jer,ako ne govorimo o nasilju ne znaci da ga nema. Svaka zena to zna, na zalost. Zato i cutimo. Trudimo se da operemo ruke, lakse je ziveti zatvorenih ociju. Magistrirala sam na zenskom pismu. Mozda je ono prevazidjeno kao knjizevna teorija (sigurno jeste) ali kao stvaran zivot…
Neprecizne su to jednacine…A nasilje cesto nije fizicko, bar kod nas, u staroj, dobroj Evropi.

Ne znam ti ja nista

Konzul je naredio rasprodaju svog suvisnog namestaja, zato sto je neki klipan u Vladi saznao da Amerikanci koji su na mestu ambasadora u Londonu, Parizu, Berlinu, Pekingu, sami, iz svog dzepa, placaju sve prinadleznosti oko svecanih prijema i ukrasavanja prostora. Kazu da su to nekad milionske svote, ako se zna, da je na primer sediste ambasade u Londonu samo malo manje od Bakingemske palate. Kazu cak, da bogati Ameri, koji su inace najvise doprineli svojim donacijama uspehu aktuelnog predsednika, pa ih zato on licno casti pozicijom ambasadora, mogu tu pocast da izdrze svega dve godine, toliko je to skupo…
Dakle, brka je sve rasprodao, jer je resio da kad stigne revizorska grupa iz Srbije (Gogolj, Gogolj) pokaze samo ofucanu postavu kaputa, nikako nista, sto bi licilo i na najmanju raskos. (Bora Stankovic, Bora Stankovic).
Tako sam ostala bez mog sofisticiranog otomana i uglavnom sam snuzdena jela kolace lezeci u nekom skripavom krevetu kome su se daske razisle ko zna kada. Jos u vreme Causeskog, verovatno.
Imala sam zastrasujucu zubobolju koja me je mucila mesecima i neverovatno osecanje da me neko posmatra. Sto je bilo vec uobicajeno stanje moga duha, od kad sam imala ono skoro gazenje u Novom Sadu, ono skoro upucavanje u Bugarskoj i ono skoro davljenje u Turskoj.
Nista se posebno nije desavalo. Isla sam na rezidencione ruckove, druzila se sa istoricarima i etnolozima, saznavala cinjenice iz nacionalne istorije koje nisam znala i koje su nam bile neophodne za izradu monografije.
U Temisvaru je upravo trajala pozorisna sezona, pa sam cesto odlazila u teatar. Zgrada Opere mi je bila najbliza, do nje sam mogla da stignem i peske, a i najvise mi se dopadala. Puno starog sjaja, jedva primetni red memle, pa neka nova pozlata i san o umetnosti kome sam i sama bila sklona.  Divan veliki prostor, pun rozeta, mermera i nesto malo Vizantije. Ova zgrada je potvrdjivala da je Temisvar najmocniji kulturni centar zapadne Rumunije. Ovaj prostor, u kome je smesteno cak nekoliko pozorista mi je govorio da sam deo multietnickog i multikulturalnog, sto mi je puno znacilo. I znaci mi. Model evropske civilizacije, a ne pustog turskog…Pfuj!
Jedno vece sam isla da gledam Toscu. U momentu kada je nesrecna pevacica ubijala onog zlosrecnog sefa policije, ucinilo mi se da u lozi sa moje desne strane (od 700 mesta za diplomate je uvek bila cuvana neka loza, eh. Privilegije.) vidim Cvetna Todorova.Trgla sam se i uplasila. Pogledala sam ponovo, misleci da pojava takvog formata iz susedne drzave, Bugarske, ne moze biti neprimecena ni od medija.
U lozi su bila neka gospoda, ali niko od njih nije ni licio na Todorova…
Na pauzi, jos uvek uznemirena lepotom Pucinijevog zamesateljstva izmedju politike i ljubavi sam silazila niz raskosne devetnaestovekovne stepenice, kad mi je stikla zapela za taj visoki uglacani sjaj. Posrnula sam i opet mi se ucinilo da vidim Todorova. Obula sam neverovatnu obucu koju mi je on poslao, koju sam jedva ukonponovala uz priliku u teatru. Pomislila sam da haluciniram, jer sam, kad sam ponovo pogledala, opet gubila Todorova iz vida.
Ako je to bio on.
Bilaa sam u drustvu neke lokalne srpske gospodje, ciji muz je finansirao dobar deo projekta oko monografije, pa sam morala da budem ljubazna. Ona je mlela neke gluposti, saputala mi ko je ko u zivotu Temisvara (nisam znala ni ko je ko u zivotu Beograda), a ja sam se grcevito smeskala, jer sam mislila da cu ako skinem osmeh da je posaljem…
Pravo u Transilvaniju da je pojede grof Drakula.

Powered by WordPress.com.

Горе ↑