Kristina Arsenijević je ove godine napunila osamnaest godina. Od jeseni će biti student Filološkog fakulteta u Beogradu, gde će studirati književnost. Moja talentovana Sremica je dobitnik velikog broja pesničkih nagrada, a pesme koje ću Vam predstaviti su deo njene prve zbirke poezije čija slika je pred Vama. Izdavač je Centar za kulturu Stara Pazova, 2015.
Pesme su mahom realističkog prosedea, u sedam lirskih krugova, podeljenih tematski: Na početku, O Sremu, Zmaj u zelenim čarapama, Svi smo mi isti, Izgubljeni zavičaj, Seme pravoslavlja i Rastanak. Ima ih šezdeset sedam ukupno, od onih pravih dečijih, duhovitih, do onih meditativnih koje naslućuju i zlo i dobro ovog sveta. Ima i naslaga tradicijskog, ali i savremenog. Svega što život nosi i oči pametne devojke vide. Čiste su, jasne, precizne i jednostavne, što me je očaralo.
Ciklus Srem
Kako je postao Srem
Prolazile su kraj njega mnoge,
i svaka je ostavila trag.
Sa svakom je bivao sve jači,
postao snažan – ali ipak blag.
Ona se smirila baš pred venčanje,
zastade malo na Obedskoj bari.
Sremcima tada stavi na znanje,
da srce joj samo za njega mari.
Za njega koji je krenuo davno
koga u Beču svi zovu plavi.
Iz crne mu šume ime je slavno,
al ipak ona mu stalno u glavi.
Zemun i Ušće – pena se diže,
Dunav i Savu svi Sremci slave.
Sad su se sreli – sad su najbliže,
nastade Srem – plod ljubavi prave.
Ciklus Seme pravoslavlja
Krušedol
Trideset volujskih kola
ka Sent Andreji mili.
Kolona puna bola.
Gde su to rasli, gde li su bili?
Gde su to rasli, gde li su bili
i šta ih čeka na drugom kraju,
da l će ih čekati Krušedol mili,
u njihovom dragom zavičaju?
Šta im je ostalo – sve što je vredno.
Krušedol osta za njima.
Poneše mošti i srce čedno,
pod turskom rukom u oblaku dima.
Povorka tužno kreće,
po crnom ugarskom blatu,
neki se vratiti neće,
da vide manastir u zlatu.
U zlatu prolećnog sunčevog zraka,
umijen rosom i cvrkutom ptica,
tamo ih čeka tek neka raka,
nemoćnih staraca uvelih lica.
I srpsko što je, i što je bilo,
sva kob i sreća davnih godina,
sve što se srpstvu u srcu krilo,
u ime Oca, u ime Sina.
U ime Oca, u ime Sina,
i Svetoga Duha, Amin!
Još kad ga podiže majka Angelina,
i blagoslovi sveti Maksim.
Sve što je Srbin doživeo,
Krušedol je preživeo
i nadživeo…
Ugare, Turke i ustaše,
bolesti, nesreće i slave naše.
I zlatna polja i zrelu krušku,
Krušedol pamti od davnina,
pitomi potok i goru Frušku.
U ime Oca, u ime Sina!
AleksandraNM 