Opet je zazvonio: „Halo“, brecnula sam se osorno.

Sa druge strane je bila tisina. Culo se neko komesanje i suskanje.

„Halo“, ponovila sam upitno, smirenije.

„Vladislava, Vi ste?“ Bio je to jedva poznat glas, negde sa.. medija?

Bila sam pomalo zbunjena i opreznija. „Daaa. Sa kim imam zadovoljstv…“ Nisam jos ni zavrsila recenicu, a znala sam odgovor. Bio je to novi ministar kulture, licno. Imao je lep, negovan i mio glas. (Ministar sa milim glasom, mora da sam poludela!?)

Sa druge strane se cuo skoro mi se ucinilo, iskren smeh: „Sef, Vas sef, draga moja. Slusajte, sve mi se cini da ste nesretnom Sekretaru zalupili slusalicu. Malo cudno dozivljavate radnu obavezu…“ Sad je to vise licilo na segacenje, nego na iskren smeh.

Natavio je, malo smirujuci ton:“ Nemam izbora draga, nemam. Vi ste svetska zena. Znam da ste sa uspehom zavrsili onu akciju u Ministrastvu prosvete. Zasto ne bi pomogli i u nasem kulturnom…Krugu.“ Uzdahnuo je tesko i nastavio ozbiljnim tonom:“ Stvari su bas komplikovane Vladislava, a mi imamo puno problema…“ Pokusala sam nesto da kazem, ali mi Ministar nije dao:“ Vi ste pristojni i sa iskustvom. Saradnici su mi gomila nesposobnjakovica. U procepu sam izmedju odluka Vlade i ogromnog broja ingerencija koje imam. Treba mi neko da bude zaduzen za informisanje, ko ce srediti stvari, dok ne pokusam da umirim taj prokleti zakon. Da ga bar malo promenim.“

Sela sam od iznenadjenja. Ma sta je sad ovo!? Kakve veze imam sa informisanjem. Ja, koja ne gledam televiziju i ne citam novine, ukoliko nisu neke…modne, cipelaste. U sustini obuzeo me stid. Nekad sam bila prava…

„Ministre, nismo se razumeli, mislila sam…“ Zacutala sam opet. Ma sta sam mislila!? Da me salju zbog slika, magije i vukovarskog blaga!? Hm. Sve mi je bilo sumnjivo. I ministar. Bolje da cutim i slusam. „U cutanju je sigurnost“, pomislila sam zabrinuto.

Cudno poklapanje mi je bilo posebno sumnjivo. Dakle, cutala sam i slusala.

„Razumete“, nastavio je ministar zurno,“ ici cete apsolutno sluzbeno“. „Imacete sastanke sa medijskim Mogulima koji su protiv naseg novog zakona, Vi tamo da ublazite, ja ovde da promenim…Slusajte, nemam nikog ovde svoga..Kao ni Vi, uostalom“

Taman sam zinula da ga pitam, kako je znao da sam potpuno usamljena u Ministarstvu, kad me je on preduhitrio, citajuci mi misli, izgleda:“ Citao sam Vas poverljivi dosije, Vladislava. Idealni ste za ovo. Idealni. Niste partijski ostrasceni. Koliko sam razumeo, Vasa strast su ..cipele?“ Opet se segacio: „Dakle, sta kazete?“

„Imam li izbora?“ Upitala sam pomirljivo.

„Nemate, ali je lepse da pristanete sa zadovoljstvom. Dacu Vam i pune dnevnice“ .

Devizne dnevnice u punom iznosu nisam videla od kad sam u Rumuniji. Dakle, situacija je bila ozbiljna…“ kada je tako, pristajem, sa zadovoljstvom“ rekla sam glumeci bezbriznost, valjda.

Nisam imala pojma u sta se upustam. Ni ovako, ni onako.

Idem u Ameriku, to je bilo definitivno reseno. Valjda.