Neka Ti se riblja kost zabode duboko u grlo dok je budeš jeo za večeru. I neka Ti ga probode da zanemiš da se udaviš za sva vremena od sada do na vjeki vjekov. Amin, bezbožni. Kad mi melješ kosti, i gladiš ih i vajaš i razbacuješ po djubrištima i kosturnicama, po svim meridijanima, ostrvima…
Neka Ti se riblja kost zabode duboko u grlo
dok je budeš jeo za večeru.
I neka Ti ga probode
da zanemiš
da se udaviš
za sva vremena od sada
do na vjeki vjekov.
Amin, bezbožni.
Kad mi melješ kosti,
i gladiš ih i vajaš
i razbacuješ po djubrištima
i kosturnicama,
po svim meridijanima,
ostrvima i celom svetu, slaveci ime.
Da ih raznose i glodju ih kučke i ptice
koje se prave da razumeju fantastiku.
Ljuta…
maybe, baby 🙂
Ma, samo nek zanemi! I to je dosta! 🙂
a kakva je pesma? stidljivo je objavljujem. pisem prozu.@Snezana Medan?
Meni sviđa! Za druge ne znam. I ja imam na blogu samo tri pesme… Nisu neke, ali briga me! 🙂
fala 🙂
Da sam na mesto prozvanog… ne znam da li bih ikada zagrizla ribu
Neg, sa velikim zadovoljstvom nosim Tvoj poklon. Ljubim Te draga. Inace mi je ovo vljda prva prava pesma u zivotu. 🙂
msm valjda je prava
E baš mi je drago 🙂
Jao pa ti umeš da budeš i zlica ahaha 🙂
to je tajna moje privlacnosti 🙂
Pa jeste. 🙂
Ja bih to kraće, „mrš u 3 pizde materine“ i kraj, ali ja nisam poeta, nego žena iz naroda.. :*
.
jasno
Poejzija je poezija a sce ostalo proza 🙂
а срце је проза :))))
p.s Poezija je poezija a sve ostalo proza 🙂 ))
ma razumela sam Te. zezam se. Mi se svi ovde blogersko balkanski razumemo. dobro, ne baš svi. 🙂
Leave a Reply