Velika zemlja, rukavac 2

-Ti si izabrana, tako je rekao Prorok, dodao je Alfa.

-Kakv prorok, pa on ne postoji, dodala sam ja.

-Onda ne postojimo ni mi, slegnuo je ramenima Alfa, pomirljivo.

Zaćutala sam, jer smo se priblizili gradu. Pored nas je svetlucala velika divna voda. Pomislila sam, da ako negde ima vode, tu mora da ima i života, kakav god oblik on imao.

Grad je bio sablasno pust. Nije ličio ni na jedan na zemlji. Nije ličio ni na jednu nastambu na Godzili. Bila sam duboko i istinski uzbudjena i potresena, jače nego kada sam videla letelicu oko koje se vodila bitka na površini Godzile. Pesak. Heksagonalni romboedarski sistemi, oblika šestostrane prizme pri čemu su vrhovi oblika šestostrane piramide. Zgrade su bile u više boja: mlečne, bezbojne kao kameni kristali, ljubičaste kao ametist, ružičaste, sive kao čađavac, smeđe kaingorn, crne morion, žute citrin i zeleni prejz.

Jednog trenutka me je Alfa povukao za ruku.

-Šta kažeš, pitao je. Kvarcni grad, a?

-Neke zgrade izgledaju kao da su od ametista. Promrmljala sam zadivljeno.

-Ne kao da su od ametista. Ametist su, rekao je Alfa tiho.

-Hajde da se vratimo na Zemlju i odnesemo malo blaga tamo. Bićemo najbogatiji ljudi na…Rekla sam ja.

-Ne lupetaj, rekao je Alfa. Pitam se, upravo, šta je Prorok video na tebi.

Nije ovo nikakav mitski grad iz bajki sa srećnim krajem, već naša budućnost, Alexa.