Jednom prilikom sam, ne sećam se kojom, Brankovo kolo ili Novosadski salon knjige vodila Dobricu Ćosića na ručak. Na nagovor Jovana Radulovića i Rajka Petrova Noga, koji su istom ručku prisustvovali, Ćosić je pričao o vremenu posle rata i političkim odlukama koje su uticale na oblikovanje umetničke scene…
Parafraziram: Jednom prilikom smo Josip Slavenski i ja pozvani na partijski sastanak da se dogovorimo kakva će biti muzika buduće Jugoslavije. Zastupao sam tezu proevropsku tada, velike i bogate tradicije klasične muzike, ali pobedila je Josipova ideja da muzika bude orijent i folklor..Odatle nam danas sve ovo čudo. Sve je Ceca.
Dok sam sinoć slušala, pomalo iz daljine, jer sam izvela svoga psa, prekrasan koncert Filharmonije
na otvorenom, mnogo Beograđana je ležalo na ćebićima i uživalo u klasici. Izveli su svoju decu, a neki, kao ja, doveli pse. Mnogi su došli bajkom.
Takvu bih Srbiju jedino volela da gledam. Zagledanu u zvezde, otvorenu, spontanu, zaljubljenu u umetnost, na biciklu, sa detetom i psom na ruci. Jer umetnost govori sve jezike sveta.
Leave a Reply