prvi deo ovde drugi deo ovde

Izbačeni tako na vrleti i ambise negostoljubive Albanije, desetkovani glađu i bolešću, tučeni nedobom i u besputnoj i divljoj zemlji, sačekivani i mučeni, iz zasede, od Arnauta puškarani – mi smo se kretali nemo i na tom putu umirali od najstrašnije smrti koja uopšte čoveka može snaći: od zime i gladi. Išli smo i stalno defilovali pored svojih drugova koji mrtvi ležahu i levo i desno od nas pored puta.*

Nikad nisam video more. Majka mi je noću, dok sam drhteći pored nje ležao, a planina odjekivala od hujanja ledenog vetra, pričala da je tamo, gde idemo, lepo i toplo. I da je more plavlje od najplavljeg neba nad našom livadom. I da je slano.

To me je posebno čudilo. Kako slano? Ko je toliko plakao?!

Seka je inače, plakala stalno. Majka je govorila da plače od gladi. Bila je mala, kao hlebac u majčinim rukama.

Jednu noć je zaćutala.

Ujutru je nije bilo.

Pitao sam majku, gde nam je seka?!

Majka me je  stegla oko ramena i kroz jecaj rekla: Na boljem mestu Rade, na boljem mestu.

Dugo sam mislio da smo seku ostavili nekoj porodici i da ću se posle rata vratiti po nju.

Posle, kad smo stigli na more…Sve je bilo tako.

More je bilo slano, a ja sam puno plakao.

Jedno jutro, dok su nas prebacivali sa obale na brod, noga mi je kliznula i ja sam poleteo u provaliju, Majka je jako vrištala. Niko me ne bi spasao, jer je brod bio pored samog doka, jako visok, a more jako duboko. Ko bi skočio za mnom zaglavio bi se između doka i broda. Posle su mi rekli da bi me podvuklo pod brod i da bi se sigurno udavio.

Jedan mornar, tako su se zvali ti momci koji su sa osmehom na preplanulom licu vozili brodovlje, me je uhvatio za ruku u poslednjem momentu. Tako sam visio iznad provalije dok me nije on podigao i predao majci.

Mislim da ju je to dotuklo.

Ubrzo je umrla, a ja sam ostao sam da na grčkom suncu odrastam u čoveka.

Mnogo sam ćutao.

I need your support to keep delivering quality journalism and literature to maintain our openness and to protect my precious independence. Every reader contribution, big or small, is so valuable. Support me from as little as 1€ – and it only takes a minute. Thank you.

pretplata i podrška https://www.patreon.com/aleksandranm

 

 

*Arm. đeneral Milan Đ. Nedić, „Srpska vojska na albanskoj golgoti“, Ministarstvo vojske i mornarice, Beograd, 1937.