„Kupi pljeskavicu u Bumu, punjenu, ljutu, prošeta, uplati tiket. Izađe pa se vrati, potroši pare u kladionici, ostavi za jedno zidarsko pred radnjom.

    Dođe kući“…

    „Istuče ženu i decu“, prekidam ga.

    „Ne“, kaže on, skoro uvređeno: „XXI je vek“, nastavlja pomirljivo:“ lupi ženi samo šamar, jer mu je žvakala što je opet bio u kladionici…Sedne pred tv, na njemu ubistva i katastrofe. Pandemija, opet.“

    Pomisli kako je imao sreće.

    I need your support to keep delivering quality journalism and literature to maintain our openness and to protect my precious independence. Every reader contribution, big or small, is so valuable. Support me from as little as 1€ – and it only takes a minute. Thank you. https://www.patreon.com/aleksandranm

    Za moga sina.