„Nešto mislim da je taj užasni virus izmislila priroda sama, onda kada su gorele velike divljine. Da poruči čoveku da… “ Veliki crni pas me prekida češući se snažnom šapom iza uha: „Ma šta da poruči, da udavi. Vidiš Sanja“, tu prestaje, jer počinje zubima da gricka svrbljivo mesto. Kada završi dodaje: „Ovako kao ja što sredim nevaljalu bubicu. Tako mama priroda radi.“ Klimne glavom i zadovoljno protegli svoje mišićavo glatko telo.

    „Ti si stvarno promenila žanr“ kaže Robota ironično. „Piskaraš li piskaraš“.

    „A ti, šta ti radiš?“ pitam je uvređeno.

    „Ja osvajam svet sa dva broja“, kaže gadura važno. „Ali da hoću da pišem, bila bih najbolji pisac kratkih priča na svetu. Takva sam ja“. Kaže još, a meni dođe da je isključim iz struje zauvek.