„Što ne pišeš ništa,“ pita Robota zabrinuto.

    Crni maše repinom i smeje se bezglasno. Ćuti, čeljust ne otvara. Znam šta misli:“ Kad Sanja ne piše, više je vremena za mene. He, he. Ona mala sa roza nosem…“

    „Znaš da pišem fantastiku“…kažem razdražljivo. Skoro lajem.

    „Pa, treba da završiš roman…Veliku zemlju..Imam ideju“ klopara Robota usrdno.

    „Ne mogu“, kažem umorno…“ Budućnost se upravo dešava“