Pošto se grohotom smejao vestima u kojima je pomenut po ko zna koji put, crni panter u Vojvodini, vičući čak „Vakanda forevr“ na lošem engleskom, Crni se okrenuo ka meni:“Znaš Sanja, meni se čini da su to oni špijunirali mene kad pređem Dunav preko Pupina! A, šta ti misliš!?“ Na kraju me je upitao šeretski.

Robota koju već dugo nismo čuli, toliko je bila daleko, ko zna gde, preko svojih vodova i galaksija, rekla je nekim staračkim, učiteljskim glasom, koji je zvučao kao moj učitelj Timotej, toliko jako da sam se lecnula: „Eto, život piše najfantastičnije priče“. Moj učitelj je nedavno preminuo, pa sam bila zapanjena.

Čak je podigla drhtavo svoj jedan od tri silikonska prsta, proročki.

Pomislila sam da nije lepo da se tako zeza sa mojim uspomenama iz mladosti.

Ćutala sam, ipak. Ruku na srce, bila sam tako umorna, da me je mrzelo čak i da se kupam, a ne da pričam. U analogijama, simetrijama, metaforama…To sigurno ne.

Umesto da nešto kažem, šmrcnula sam.

Počela sam pomalo i da smrduckam, priznajem.

Crni je, po svemu sudeći moje šmrkanje jedva dočekao, jer je iste sekunde zakukao da pod hitno mora u šetnju, da vidi svoju malu simpatiju.

Bila je to zgodna keruša, ali mnogo manja od Crnog i niko od nas dvoje ( mislim na Robotu i mene) nije odobravao tu vezu.

Crni je bio vrlo potentan i zgodan, ogroman mužjak. Kad god se ženio, imao je veliki broj krupnih, žestokih zubatih i jakih sinova i kćeri, koje su njegove žene jedva hranile. Toliko su bili halapljivi i jaki njegovi klinci. Već smo dva puta bili pred bankrotom plaćajući dohranu njegovoj deci i alimentaciju njegovim bivšim ženama.

Crni je moram priznati, bio vrlo veliki zavodnik i menjao ih je kao neko čarape.

Brzo je gubio interesovanje, kada bi one postale majke, dok je za vreme zavođenja, bio najromantičniji plišani smoking na svetu.

Don Žuan među kerovima, šta da Vam kažem.

U ovom slučaju, pretila je opasnost da mala žuta izgubi život u vezi sa Crnim, jer definitivno ne bi preživela tako velike bebe, a i ako bi ih nekim čudom ipak preživela, na porodu, ne bi imala mleka ni za dvoje njegove dece, a ne ceo okot.

Definitivno nisam mogla da podnesem da više dadiljam njegovu decu, iako su bili neodoljivi. A bilo mi je žao i da ubijemo njihovu mamu, zbog sebičnih erotskih želja našeg ljubavnika.

Ipak smo krenuli ka njenoj kući, jer je bio nepodnošljiv, ali sam ovaj put povela i Robotu, kontrole radi, da ne dođe do nečeg goreg od susreta.

Jasno Vam je o čemu pričam. Niste mali.

Pred kućom je ovaj dan sedela ona, ali nije bila sama. Iz dvorišta je da dočekaju Crnog, izašao i njen muž.

Bio je to jedan mali smešni mešanac, njoj ni do nosa, koga smo ponekad viđali u njenom društvu, ali se, kada bi bog Crni doklizio do nje, on uvek držao po strani, jer ga se silno bojao.

Crni je mogao da ga ubije jednim zamahom svoje silne šape.

O tome da je kada zine, bio kao piton i da je jednim škljoc zuba mogao malog da otera u pseća večna lovišta, da i ne govorimo .

Da se udala za Malog, bilo je jasno odmah, jer ju je on, kada je video Crnog, njuškom oterao u kuću, a ona ga je smerno poslušala. Onda se raširenih šapa i iskeženih zubića okrenuo ka Crnom i zajurio na njega.

Crni se diskretno povukao.

Bili smo šokirani, Robota i ja.

Naš imperator, zavodnik, lepotan, strah i trepet šireg područja grada i okolnih naselja, povio je glavu, minijaturnom mužjačiću, koji je važno odšepesao kod svoje žene, male žute keruše.

Bio je bar za tri šape viši, odjednom.

Robota ga je upitala nešto u stilu, što nije eliminisao malog takmaca, a Crni je rekao ponosno se ispravivši u punoj svojoj visini : „Mi iz Vakande cenimo hrabre protivnike, a ljubav dobijamo nežnošću. Ne smrću“ Tiho je dodao.

Ćutala sam i dalje, blago ga pomazivši po velikoj, moćnoj, plemenitoj glavi.

„Panter moj“pomislila sam ponosno.

Bilo je vreme da se i ja okupam.