AleksandraNM

Ovih dana slušala sam Marka Vidojkovića na jednom festivalu, a on je dobar pisac,  Kandže su mu dovoljne da obeleži jauk cele jedne generacije, kako za poslednji svoj roman kaže da je izašao u 20000 primeraka, što je za naše izdavačke prilike, baš, baš mnogo.

Svaki bloger koji iole ima već izgrađenu čitalačku publiku, čak i na ovom našem malom internet balkanskom nebu gde su u upotrebi srpski i  hrvatski i ostali novi jezici, iskovani u raspadu Juge devedesetih, zna da je takva brojka pičkin dim i da svako može očas posla da ima 20000 čitanja svojih tekstova, ma kakvo đubre pisao.

O uticajnim tviterašima, jutjuberima, tvičerima i instagram zvezdama da ne govorim. Pfff. Omg. Wtf. Fejvuj me, fejvovaću te. Ja najbolji, najlepši, najnajprepametniji. 20000. Smešno.

Moja omiljena spisateljica pre neki dan u jednom intervjuu kaže, parafraziram je, da umetnost poslednjih godina prolazi arbitražu nepismenih koji vladaju svima nama.