Veliki Crni i veliki Beli, žive na dva kraja jedne dugačke, krivudave ulice, već punih šest godina. Crni živi na trećem, Beli na prvom spratu.

Crni je jednom razbio vrata terase, dok je Beli prolazio ulicom.

Beloga su jednom jedva zadržali da ne skoči sa sprata, kada je Crni prolazio ulicom.

Punih pet su u strašnom sukobu kao dva zmaja, šahovske figure kraljeva u velikoj životnoj borbi, dva arhineprijatelja koji kada se vide, kidišu jedan na drugog kao nezaustavljivi prirodni elementi. Tako je to. Sjajna dlaka se kostreši, mišići zadnjih nogu pucaju, zubi blistaju kao sečiva dager knife u nekoj fantazi video igrici.

Jedno jutro, nedavno, veliki Crni je seo na zadnjicu od iznenađenja .

Veliki Beli ga je, pri susretu, iako se on propeo na zadnje noge i spremio za strašni sukob….ignorisao. Nije sigurno zašto je to uradio. Skoro je izvesno da ga je video.

Ne znam, možda mu je rat dojadio!?

Veliki Crni je lanuo samo jednom i seo.

Kući je otišao strašno neraspoložen. Dva dana je bio jako tih. Samo bi ponekad tužno uzdahnuo.

Mislim, imao je on još jednog neprijatelja, koji je živeo na sredini ulice .

Čupav i strašan bio je veliki Brdski, kao neki ogromni čokoladni trol sa repom u boji snežnih vrhunaca, zakrvavljenih očiju i oštrih iskeženih očnjaka. Živeo je u kući i imao sopstveno majušno dvorište.

Veliki Crni je sledeći dan odlučno otišao do dvorišta velikog Brdskog, sa kojim se jednako strašno nadlajavao.

Znate, ti momci su se družili kao mali psi.

Ali, tako je u svetu Alfa mužjaka. Samo jedan pobeđuje.

Dakle…Veliki Crni je otišao do ograde velikog Brdskog i kada je ovaj iskezio svoje opasne zube.. Crni je okrenuo svoju moćnu pozadinu konja, a ne psa i odmarširao, bez reči.

Veliki Brdski je od iznenađenja samo jednom zacvilio. Podvijenog repa, tužno, otišao je u svoju kućicu.

Veliki Crni me je pogledao iskosa, dok mu je u uglu usana bio mali pobednički osmeh: tako se u ratu ponašaš strategijski.

Ćutanje je ponekad strašna kazna.