I to naravno, nije sve. Sinoc sam na primer, pravila najbolji krep suzet koji mozete zamisliti za moje momke, male i velikog. Za mene je hrana zavodjenje a ne potreba, kao za njih…To strahopostovanje i obozavanje na licima kada je suknuo plamen visok sigurno 40 cm i to odusevljenje za nepce i stomak su evidentni. Moj recept je nepogresiv. Prava doza vanile i pomorandze, limuna i likera, te malo viskija nece nikada izneveriti. To je afrodizijak prve kategorije, skoro kao dobra cipela…

Ali, ako vec treba da se poredim sa nekom knjizevnom junakinjom, padaju mi na pamet dve. Prva je jedna od tri junakinje romana Majkla Kaningema Sati, koji je pre neku godinu dobio Pulicera, pa su ameri odmah snimili i film… Secate li ga se? Ma onaj sto je ona ledena Nikol Kidmen dobila Oskara za tumacenje Virdzinije Vulf? Stavili su joj onu vestacku nosinu, da bi bila „karakternija“; kako kazete da se ne secate?! No: nekad sebe podsetim, kada onako placem zbog kise, na onu trudnu depresivnu americku domacicu koja 50-ih godina XX veka baca svoju tek napravljenu skoro savrsenu tortu u kantu za smece, jer NIJE savrsena…Kao ni njen zivot… Secate li se bar tih scena u filmu…glumi je Dzulijan Mur. Kada sam je gledala u filmu strasno sam je mrzela. U knjizi, koju sam,moram priznati procitala tek kad sam odgledala film, shvatila sam, da me podseca na mene…samo ja ne bacam torte, nego iznosene cipele…

Bas proslu noc, i pored trijumfa sa flambiranim palacinkama, imala sam nocnu moru sa iznosenim cipelama koje moram da nosim… Kao torta sa neravnom glazurom…

I sta sad? Toliki put, a i ovde pada kisa… Brisel, evo me!

Ja sam kao aktuelni ministar prosvete koji je pre neki dan,vrativsi se sa Kube, izjavio da nece da kaze zasto je bio tamo..Kao „sluzbeno“…Mora da je sedeo sa zenom (ako je ima) ili prijateljicom u nekom Hemingvejevom kaficu zagledan u plavetnilo, misleci, kako nije lose biti ministar ni u propaloj drzavi…

Ali, sta pricam?! Ja jesam sluzbeno ovde.

Deo sam aparata koji ce nas uvesti u Evropu. Na jedvite jade, kako – tako,ali mrdamo…

Ponela sam neke fine kostime u kojima ce moja poslovnost doci do izrazaja. Setajuci kroz ovaj grad koji mirise na kisu, pivo i cokoladu shvatila sam da se savrseno uklapam…Sivo jeste pun pogodak, a ja sam pravi evrokrata! Nisam se bas najbolje osecala na tim sastancima..Jeste da su svi ljubazni, ali su me upozorili,oni ko ji su bili ovde pre mene, da je to ljubaznost koja nista ne kosta…Ipak,sa torbom koju sam ponela, nisam ostala neprimecena. Svuda vidim odobravanje na licu…

Svratila sam sa nekim nasim kolegom i do nekih kulturno-istorijskih spomenika i jela na trgu Zurden. Gledala sam onog malisana koji piski, i cipku i vez…Mislim da mi se i kolega udvarao. Mora da mu je visak secera iz vafla udario u glavu. Ali, ja sam dama. I nimalo nisam slicna drugoj knjizevnoj junakinji koju sam htela pre neki dan da Vam pomenem, jer sam znala da krecem na put, pa je koencidencija bila skoro nametnuta.

Rec je o junakinji romana Doris Lesing „Leto pre sumraka“. Jeste da smo istih godina i na slicnom putovanju…Ali meni ne pada na pamet da ulecem u vezu sa mladjim muskarcem ili da menjam frizuru i sakrivam se…Osim toga, njena su deca vec odrasla, a mojim decacima sam i te kako potrebna. Bar jos neku godinu… No, Brisel nije, po broju stanovnika prevelik grad. Milion stanovnika, tek nesto jace… mnogo stranaca, naravno,sto se da ocekivati od centra EU i sedista NATO…Ali Brisel ima preko 3600 prodavnica i cak cetiri oooogromna shoping centra! To Vam kazem! Neki nude i asistenta kupcu i to licnog! Zima je, a oni su vec letnje kolekcije izbacili napolje! Milina! Sve je u znaku karnevala u Riju…Posebno mi se svideo jedan minimalisticki, ali je u njemu najmanja guzva. A boje – pesak, tirkizna i braon!!! Divno.Celu noc nisam spavala, misleci koje cipele da kupim…Jedne ruzicaste baletanke sa kristalima koje podsecaju na detinjstvo ili fine, meke smedje shimi, skroz retro, sa vrtoglavom petom… Posto sam ujutru ustala sa povisenom temperaturom na nervnoj bazi, odlucila sam, presekavsi cvor, kupujem oba para!

Pa neka pada i ta kisa…Ja se i onako vracam u Beograd.

Potpuno neobicna situacija.

 Jutro kada sam se vratila iz Brisela je bilo sjajno. Momci su me sacekali na aerodromu. Bio je divan dan. Vise nisam imala onaj osecaj usamljenosti, nikako. Posto je putovanje bilo naporno, na poslu su me ostavili na miru,tacnije dan je bio slobodan. Moj dragi je posle zajednicke kafe i odmotavanja poklona, otisao na posao, a decaci na svoje obaveze. Otisla sam da se istusiram. Blazeno. Odlican sluzbeni put, one sjajne cipele u mom ormaricu, momci zdravi, ja preporodjena. Uzela sam onu slatku penu koja je ostala od praznika, koja mirise na novogodisnje slatkise, da se apsolutno podignem. Pustila sam vodu, usla pod mlaz moje tus kabine…kad…Telefon.Uzimam bade mantil,ogrcem ga, brisem se rukavom,dizem slusalicu. Voda curi niz vlazne noge:“Halo, izvolite“, kazem.

„Vladislava, cao, gde si drugarice?“

„Pa kuci, kazem. Upravo sam izasla…“prekidam samu sebe, pojma nemam sa kim pricam…Sta, sad treba da pricam nekom nepoznatom muskarcu kako sam polugola i vlazna!? „A, ko je to?“

„Pogodi gospodjo, devojacki Petrovic“.

„Hm…ne mogu da se setim“

„Tvoj drug, Steva kupus“

Kakav crni Steva kupus, pa njega nisam cula bice…petnaest godina..

Panicno prebiram po glavi sta sad on radi? Cime se bavi? Za njega me ne vezu bog zna kakve uspomene. Vazio je, dok smo bili na fakultetu – mladi i ludi, za dousnika. Trcao je u, vise ne secam ni kako se to zvalo, komitet valjda, svako malo.

Sta prica napredna omladina na Filozofskom fakultetu? Hoce li biti strajka, ili nekavih demonstracija?

Zajedno smo bili, ustvari, na postdiplomskim studijama.

On je svoj magistarski prepravio od svog diplomskog rada…Ma,to se moglo tada tako, kazem Vam. Smutna vremena Slobe Milosevica, u kojima je svasta prolazilo.

Nadimak je dobio, jer su mu strasno smrdele noge. Sta reci dalje? A i trag mu nije bio bolji. Mislim, onako simbolicno.Jednom prilikom je organizovao i humanitarnu pomoc, neku dobrotvornu akciju, od koje je citav prihod otisao njemu u dzep. Od toga je podigao ogromnu kucu na selu….Meni je jednom izvodio striptiz, ne bi li me zaveo. Ma,jedva sam ga izbacila iz stana.

No, takva persona me je zvala.

Sve to, citava njegova grozna biografija mi je prolazila kroz glavu,dok je on predlagao hitan sastanak. Kakav sastanak, crni?! Umorna sam, jos nisam ni isprobala stvarcice koje sam kupila…

Ne,ne,ne.Drugovi (koji drugovi u Beogradu u XXIveku?!) zure, a auto je vec ispred zgrade. Ceka, da se spremim, pa da se nadjemo…Pomenu ime mog omiljenog restorana…Pogledah kroz prozor…Limuzina sa zatamljenim staklima, pored koje stoji dasa kao u americkim filmovima, sa zatamljenim naocarama. Sad sam vec radoznala, a i volim Maderu…A i drug mi je sa postdiplomskih…Ma ko ga sisa.

Idem da se nadjem sa Kupusom….