…“Uvek sam volela jednostavnost“, kažem.
Ona me gleda podrugljivo:“Pretenciozna si“, kaže i dodaje „praviš se važna“.
Stojimo na početnom stajalištu 23 na Vidikovcu. Maglovito i hladno jutro.
„Nemam nikakvu krivicu i ništa ne osećam. Zašto si tako zlobna?“ Pitam je umorno.
„Da li uopšte znaš da odeš odavde do Zemuna?“ Pita ona, zevajući, praveći se da nije čula moje pitanje.
„Jedva čekam da legnem da spavam i spustim roletne u sobi. Ovo je bila duga noć“, kažem ja, gledajući je zabrinuto. Loše izgleda.
Dvadeset trojka nikako ne dolazi. Hladno mi je. A i noćašnja priča je baš bez veze.
AleksandraNM 
6 новембра, 2017 at 10:26 PM
ti to dva izazova od jednom? 🙂
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
6 новембра, 2017 at 10:30 PM
da,da. nesto nisam mastovita. bila sam pre neki dan na jednom it nevidjenom skupu, nevidjenom bio onaj Bjelajac koji je pricao o blockchainu i ja sad pokusavam da to umundjam nekako da ukapiram za Veliku zemlju.on kaze da je to nova revolucija kao devedesetih sto je bio pocetak interneta, onda mi je Andriaj objasnjavao kako funckcionisu te kripto valute…hm,hm. a ja imama ovog meseca eksternu na poslu i jos nesto sto bih da radim, pa su mi price sta mi dune, a nista mi ne duva 🙂
Свиђа ми сеСвиђа ми се
6 новембра, 2017 at 10:32 PM
ovo mi je totalna izmisljotina. (a i prica mi nije bas nesto :)))) )
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
6 новембра, 2017 at 10:37 PM
Budimo realni, možeš ti i mnogo bolje, ali nema veze… 😀
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
6 новембра, 2017 at 10:38 PM
ma najgora prica do sad.al me bilo sramota posto sam tresnula tu temu sa krivicom da ne napisem nista. stvarno nema smisla. da ispostujem drugare
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person