Svake godine 4. oktobra nam je dan škole. Ove godine, kao temu za literarne radove dali smo, ne orginalnu, ali svakako inspirativnu temu Pisma iz Srbije. 

Neka sam izdvojila za moj blog.

Svi radovi su učenika IV1 (saobraćajni tehničari).

U drugom delu, dopisuju se tri učenice, tako da se pisma čitaju kao jedan rad. Teodora Baričević, Jovana Stanković i Ksenija Došljak.

Možda od ovoga napravimo i dramolet. Svojom brutalnošću, zaslužuje.

Teodorino pismo Javorki (alias Jovana)

Draga moja, napokon sam našla vreme da Ti pišem! Ovde u Milanu sam pretrpana obavezama, posao, muž, deca, znaš kako to već ide. Moram da Ti se pohvalim da sam tako razradila posao, trenutno sam jedna od najtraženijih modnih dizajnerki!

Kad se setim dana kad sam stigla u Italiju! Bilo je teško, pašteta i hleb za doručak i ručak. Večerala nikad nisam. Zatim sam upoznala mog sadašnjeg muža, on je san svake žene. U početku mi se nije ni sviđao, pravo da Ti kažem, ali kupovao mi je  krpice, nakit, sve što bi svaka žena htela da ima. Ugrabila sam priliku, nisam smela da je izgubim…Vidi me sad: živim kao kraljica i zadovoljna sam u svakom smislu.

Danima razmišljam o Tebi, a sinu sam baš pokazivala naše stare slike i pričala mu o našim avanturama.

Neću da dužim. Kako si ti? Kako živiš? Mnogo vremena je  prošlo da se nismo videle ni čule. Nadam se da si ispunila snove nas, malih devojčica.

Valjda ćeš imati vremena da bar pročitaš ovo pismo. Nedostaješ mi i nadam se da ćemo se uskoro videti.

S ljubavlju, tvoja prijateljica Teodora

Javorka Teodori

Draga moja drugarice,

deset godina Ti nisam pisala i slagala bih kad bih rekla da nisam imala vremena! Nadam se da si se snašla sa Milojicom u Milanu. Rekla sam da ne ide uz Tebe, jer nije lepo videti čoveka sa UŠIMA, kao vrata od ormara, kako stoji pored takve lepotice kakva si Ti. No…kad sam videla u kakvoj kući živite na Fešn kanalu, shvatila sam da je dostojan Tvoje ljubavi.

Ovde je sve kako si ostavila. Imam ih petoro, jedno drugom do uveta. Muža viđam samo uveče dok peremo zube u kupatilu. Tvoja majka Blaženka ne svraća više kod moje Leposave. Često pitam Tvoju baba Rumenku za tebe, al kaže da niste u kontaktu. Šupa i obor su vam se srušili za poslednjeg zemljotresa. Komšije su Vam posle toga pokrale svu stoku.

Nadam se našem susretu. Ljubi Te tvoja Javorka

Teodora osobi X

Jedini moj, dugo sam razmišljala ima li smisla da Ti se javim?!

Nisam mogla da iskontrolišem, ni posle toliko godina, svoja osećanja.

Upravo sam doputovala iz Milana, gde živim i imam porodicu. Došla sam u poseti svojoj prijateljici Javorki, sećaš je se?!

Isti dan kada sam doputovala, srela sam te u parkiću! Bio si sa svojom ćerkom! To je bio naš san. Da živimo doživotno zajedno i imamo ćerku! Tu želju ti je ispunila druga žena…Eh…

Možda sam ja kriva što sam te pustila, dozvolila da nas rastave. Patila sam i dan danas patim. Branili su mi te, a ja sam na to olako pristala, sad snosim posledice. Udala sam se u Milanu. Imam sina koga sam po Tebi nazvala, jedini moj. Ljubavi moja, zenice oka mog, nadam se da si srećan sa tom drugom ženom…Ne mogu više…

Zauvek Tvoja, Teodora

Ksenija Mariji

Draga moja M. kako si tamo u Austriji? Od kad si se udala nismo se čule. Kako si se snašla? Nadam se da imaš neku drugaricu da sa njom piješ kaficu i tračaš.

Verovatno si se sto puta izgubila u Beču…Šta da ti kažem kad nisi položila vožnju kad je trebalo!?

Ako se pitaš kakao je kod nas – evo da ti kažem. U stanu još živimo Anđela, Lana i ja, ali nije više neuredno kakao je bilo, jer ima više mesta kako si ti otišla u Beč. A i ne kuvamo često. Lana ima dobar posao, pa manje kuvamo, naručujemo hranu. A to je i modernije. Anđela je upala u krizu što se nije udala, dala je i otkaz na poslu.  Čak nije opravila ni one cipele što im je slomila štiklu na Tvojoj svadbi! E, davno beše!

Kod mene nema ništa novo. Na istom sam radnom mestu, sa istom dijetom.

Anđelima sestra Dušica dolazi da studira u Beograd, pa će u kući biti gužva. I najvažnija stvar: Ona rospija Teodora ostavlja dete kod nas i ide u Milano sama, kući. Kaže, doći će brzo nazad.

I tako, kod nas nije nikad dosadno. Dođi da se vidimo, a  valjda ćemo imati mesta i negde da te smestimo. Cmok, Tvoja Ksenija

I need your support to keep delivering quality journalism and literature to maintain our openness and to protect my precious independence. Every reader contribution, big or small, is so valuable. Support me from as little as 1€ – and it only takes a minute. Thank you.

pretplata i podrška https://www.patreon.com/aleksandranm