Svake godine 4. oktobra nam je dan škole. Ove godine, kao temu za literarne radove dali smo, ne orginalnu, ali svakako inspirativnu temu Pisma iz Srbije. 

Neka sam izdvojila za moj blog.

Svi radovi su učenika IV1 (saobraćajni tehničari).

Pismo iz Srbije, sa pesmom pride Jovica Milojević

Dugo sam razmišljao da li da Vam pišem, pa sam eto, nekako, smogao hrabrosti. Neću puno okolišiti, nego ću odmah preći na stvar: Dugo vas posmatram i da budem iskren, zapali ste mi za oko.

Moram osuditi nepristojno ponašanje momaka koji su Vas zadirkivali na nekadašnjem radnom mestu u trafici. Takve šale ni ja ne volim. To što su oni tvrdili da Vi zbog krivih zuba i kog kilograma viška, ličite na šimpanzu je zaista neukusno. Naprotiv, ja mislim da ste divna dama koja čeka svog princa na belom konju. I ta vaša gusta kosa i krupne oči, a oči su ogledalo duše, ostavljaju bez daha. Voleo bih da Vas pozovem na večeru, ili, bolje da prošetamo.

Naravno, da ne zaboravim, želeo bih da Vam izjavim saučešće zbog smrti vašeg strica. Čuo sam da Vam je ostavio veliko bogatstvo u Nemačkoj!

Znate, mogao bih da Vas podučavam jeziku…Adresu sam Vam našao na papirima koje ste mi dali, kad ste dali otkaz.

Vaš nekadašnji poslodavac Krsto

Vreme ide, godine prolaze,

pisma više nikom ne dolaze,

sve su sada žicom zamenili,

kao da su načisto šenuli.

Da piše zna svako,

al penkalom nije lako.

Tipkama se danas služe

i sve neki tračevi kruže.

Preko mejla ljubavne veze

i to neke bez obaveze.

U robota čovek posta,

Pitam se kad li mu je dosta.

———————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————————-Sledeće pismo nije orginalno, čak mi je autor obeležio sve redove koje je maznuo sa interneta. Onda sam se setila da su radove mojih učenika sa ovog bloga prepisivali…i prepisivali. Jednu Prokletu avliju..skoro 10000 puta. 

A prepisivanje je u skladu sa temom, još kako, od doktorskih disertacija, pa do tuđih recepata.

Pismo iz Srbije, neorginalni Luka Rašković

Dragi brate, došlo vreme da Ti se javim, nisam stizao ranije.

A Tebe stigla nostalgija, kažeš?

Kažeš, nedostaje ti sve kod kuće. Još kažeš da Ti je tamo teško.

Verujem ti. Samoća zna da bude nezgodna. Ajde da te utešim: Meni je ovde dobro. Šta dobro!? Savršeno! Evo, opisaću ti jedan moj običan dan.

Krenem u školu. Tri autobusa, svaki drugačiji. U prvi ne mogu da uđem. U drugi sam ušao i već na prvoj izleteo napolje. Znaš zašto?

Mislio sam da ću da se udavim, niko se ne kupa. Uđem u treći. Znam, moram do škole. Trpim i prosipam bubrege po putu. Poslednje dve stanice idem peške, jer se pokvario. Ali, ja sam srećan, to su samo dve stanice!

U školi su moja prava zaštićena: tu sam bezbedan i na sigurnom i znam da je to kvalitetno provedeno vreme. Na prvom času saznam da sam konj, što je super jer verujem u prava životinja i ekologiju. Na drugom mi lepo objasne“ sedi drvo na drvo“. I to je ok. I onako sam se mnogo potresao zbog požara u Amazoniji. Tako dajem doprinos plućima planete. Na odmoru zdrava hrana, hamburger od lokalnih kucova. Dakle, brinemo o zdravlju nacije, pre svega nas mladih koji smo cvet nacije.

Na trećem času, škola radi na unapređenju mog samopouzdanja, tako što me obaveštavaju da uopšte ne znaju kakao sam stigao do četvrtog razreda srednje škole. Još dodaje, da ne zna šta ću ja u njoj, jer nikada neću ništa naučiti, jer kradem bogu dane, jer mi glava služi za šišanje, jer u životu neću biti niko i ništa, ali ću se zato učlaniti u vladajuću partiju i na radost mojih profesora, jednog dana, možda, biti ministar prosvete!

Vidiš, moj dan je ispunjen.

Kada je dan završen, idemo da se opuštamo. Dogovor je da se nađemo kod Konja. Jedva ga nađosmo. Ne zato što retko idem u grad, pa ne znam gde je, nego zato što Konja nema iz dva razloga. Prvi razlog je, moram ti reći, na ponos. Renovira se Trg i spomenik se restaurira. To je na radost i zadovoljstvo svih građana. Zaista divno. Vekovima se nije renoviralo. To je to „zlatno doba“ o kome si sigurno slušao možda čak i tamo daleko, kod Tebe u novinama ili na vestima.  Nadam se da tamo možeš da kupiš Kurir ili Informer i da ti sve bude jasno. Drugi razlog je, što sam, prilazeći centru zgazio na kocku i proleteo skoro do centra zemlje!!!

Srećan i zadovoljan, pišem ti ovo pismo sa traumatologije, dok čekam da se sakupi dovoljno novca SMS porukama, da mogu da platim operaciju noge. Naravno, nije sve tako crno. Evo, upravo gledam buba švabu kako prelazi preko mog pokrivača i hoće da mi mazne pola parčeta hleba i tanku supu, jer je doktor prepisao laku ishranu.

Verujem da mi zavidiš, jer su tvoji dani dosadni i bez izazova. Čim se oporavim javljam ti se da da dogovorimo neki kulturni progam na splavu. Pod uslovom da dođeš sa bar jednom platom.

Tvoj rođak iz belog grada, Luka

nastaviće se

I need your support to keep delivering quality journalism and literature to maintain our openness and to protect my precious independence. Every reader contribution, big or small, is so valuable. Support me from as little as 1€ – and it only takes a minute. Thank you.

pretplata i podrška https://www.patreon.com/aleksandranm