Јотовање
Та гласовна промена врши се приликом промене облика речи и приликом грађења изведених речи. Јотовање настаје двојако:
1) када се ненепчани сугласник нађе испред гласа ј, тада се оба сливају у нов одређени предњонепчани сугласник, на пример:
• ц + ј = ч (ницати – ниц-је – ниче)
• д + ј = ђ (млад – млад-ји – млађи)
• г + ј = ж (снег – снег-јни – снежни)
• х + ј = ш (махати – мах-јем – машем)
• к + ј = ч (јак – јак-ји – јачи)
• л + ј = љ (далек – дал-ји – даљи)
• н + ј = њ (грана – гран-је – грање)
• с + ј = ш (писати – пис-јем – пишем)
• т + ј = ћ (прут – прут-је – пруће)
• з + ј = ж (брз – брз-ји – бржи)
2) када се глас ј нађе непосредно иза уснених сугласника (б, м, п, в), тада се мења само ј у љ, док сугласници остају неизмењени. У скуповима сугласника бј, мј, пј и вј накнадно се додаје глас л (та промена назива се епентетско или уметнуто л) да би се извршило јотовање, на пример:
• б + ј = бљ (дебео – деб-л-ји – дебљи)
• м + ј = мљ (грм – грм-л-је – грмље)
• п + ј = пљ (сноп – сноп-л-је – снопље)
• в + ј = вљ (сув – сув-л-ји – сувљи)
Јотовање се јавља приликом компарације придева, коњугације, деклинације и творбе речи:
1) при грађењу компаратива придева:
• брз – бржи
• црн – црњи
• јак – јачи
• тих – тиши
• тврд – тврђи
2) у облику презента:
• глодати – глођем
• јахати – јашем
• махати – машем
• везати – вежем
• викати – вичем
• писати – пишем
3) у облику имперфекта:
• хранити – храњах
• мазити – мажах
• носити – ношах
• пазити – пажах
• волети – вољах
4) у облику трпног глаголског придева:
• хранити – храњен
• мазити – мажен
• носити – ношен
• пазити – пажен
• волети – вољен
5) у облику инструментала:
• глад – глађу
• памет – памећу
• со – сољу
6) при творби речи (најчешће код збирних именица):
• цвет – цвеће
• грана – грање
• камен – камење
• корен – корење
• острво – острвље
• жбун – жбуње
Одступање од јотовања
Та гласовна промена се не врши када реч губи своје значење, на пример: изјавити, катјон, класје, надјачати, разјединити.
AleksandraNM 
Оставите одговор