AleksandraNM

Гласовне промене пре теста (прваци)

Јотовање Та гласовна промена врши се приликом промене облика речи и приликом грађења изведених речи. Јотовање настаје двојако: 1) када се ненепчани сугласник нађе испред гласа ј, тада се оба сливају у нов одређени предњонепчани сугласник, на пример: • ц + ј = ч (ницати – ниц-је – ниче) • д + ј = ђ…

мај 2020

Written by

sanjamatic

Јотовање

Та гласовна промена врши се приликом промене облика речи и приликом грађења изведених речи. Јотовање настаје двојако:

1) када се ненепчани сугласник нађе испред гласа ј, тада се оба сливају у нов одређени предњонепчани сугласник, на пример:

• ц + ј = ч (ницати – ниц-је – ниче)

• д + ј = ђ (млад – млад-ји – млађи)

• г + ј = ж (снег – снег-јни – снежни)

• х + ј = ш (махати – мах-јем – машем)

• к + ј = ч (јак – јак-ји – јачи)

• л + ј = љ (далек – дал-ји – даљи)

• н + ј = њ (грана – гран-је – грање)

• с + ј = ш (писати – пис-јем – пишем)

• т + ј = ћ (прут – прут-је – пруће)

• з + ј = ж (брз – брз-ји – бржи)

2) када се глас ј нађе непосредно иза уснених сугласника (б, м, п, в), тада се мења само ј у љ, док сугласници остају неизмењени. У скуповима сугласника бј, мј, пј и вј накнадно се додаје глас л (та промена назива се епентетско или уметнуто л) да би се извршило јотовање, на пример:

• б + ј = бљ (дебео – деб-л-ји – дебљи)

• м + ј = мљ (грм – грм-л-је – грмље)

• п + ј = пљ (сноп – сноп-л-је – снопље)

• в + ј = вљ (сув – сув-л-ји – сувљи)

Јотовање се јавља приликом компарације придева, коњугације, деклинације и творбе речи:

1) при грађењу компаратива придева:

• брз – бржи

• црн – црњи

• јак – јачи

• тих – тиши

• тврд – тврђи

2) у облику презента:

• глодати – глођем

• јахати – јашем

• махати – машем

• везати – вежем

• викати – вичем

• писати – пишем

3) у облику имперфекта:

• хранити – храњах

• мазити – мажах

• носити – ношах

• пазити – пажах

• волети – вољах

4) у облику трпног глаголског придева:

• хранити – храњен

• мазити – мажен

• носити – ношен

• пазити – пажен

• волети – вољен

5) у облику инструментала:

• глад – глађу

• памет – памећу

• со – сољу

6) при творби речи (најчешће код збирних именица):

• цвет – цвеће

• грана – грање

• камен – камење

• корен – корење

• острво – острвље

• жбун – жбуње

Одступање од јотовања

Та гласовна промена се не врши када реч губи своје значење, на пример: изјавити, катјон, класје, надјачати, разјединити.

Промена л у о

Та гласовна промена врши се када се сонант л нађе на крају слога или на крају речи, и тада он прелази у вокал о. Појава се уочава поређењем речи од исте основе или поређењем различитих падежних облика једне речи. Та гласовна промена јавила се у српском језику крајем XИВ века.

Промена л у о врши се код:

1) глагола – у облику мушког рода једнине радног глаголског придева (глас л задржава се у наставцима за женски и средњи род):

• држати – држао (од држал), држала, држало

• хтети – хтео (од хтел), хтела, хтело

• играти – играо (од играл), играла, играло

• мислити – мислио (од мислил), мислила, мислило

• позвати – позвао (од позвал), позвала, позвало

2) именица:

а) уколико се именица мушког или женског рода у номинативу једнине завршавала на -л, извршена је промена у о:

• анђел – анђео

• котал – котао

• мисал – мисао

• посал – посао

• угал – угао

У именицама које су се завршавале на -ол, после промене л у о извршено је и сажимање вокала:

• бивол – бивоо – биво

• сокол – сокоо – соко

• сол – соо – со

• стол – стоо – сто

• вол – воо – во

б) ако именица означава вршиоца радње, а настала је додавањем наставка -лац на глаголску основу, долази до промене л у о у свим падежним облицима осим у номинативу једнине и генитиву множине:

• инфинитив: читати, гледати, преводити, руководити, стварати

• номинатив једнине: читалац, гледалац, преводилац, руководилац, стваралац

• генитив множине: читалаца, гледалаца, преводилаца, руководилаца, стваралаца

• номинатив множине: читаоци, гледаоци, преводиоци, руководиоци, ствараоци

• генитив једнине: читаоца, гледаоца, преводиоца, руководиоца, ствараоца

ц) творбе речи, у појединим изведеницама:

• делити – делба – деоба

• селити – селба – сеоба

• село – селце – сеоце

3) придева – у номинативу једнине мушког рода (глас л се задржава у осталим родним и падежним облицима):

• цео (од цел), цела, цело

• дебео (од дебел), дебела, дебело

• кисео (од кисел), кисела, кисело

• смео (од смел), смела, смело

• весео (од весел), весела, весело

Одступање од промене л у о

Та гласовна промена не врши се у новијим позајмљеницама и у појединим домаћим речима, на пример: адмирал, бокал, фосил, фудбал, генерал, хотел, канал, кристал, маршал, метал, тунел.

Код неких речи постоје дублетни облици, без извршене промене или са њом, на пример:

• анђелски и анђеоски

• арханђел и арханђео

• крилце и криоце

• врелце и вреоце

Непостојано а

То је гласовна промена код које се самогласник а некад појављује а некад изостаје у различитим облицима исте речи. Непостојано а најчешће се налази између два сугласника (или између сугласника и самогласника о који је настао од сонанта л) на крају основе, а не на крају речи. Та гласовна промена присутна је код свих променљивих речи и код неких предлога.

Непостојано а јавља се:

1) код именица:

а) у номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода:

• номинатив једнине: чамац, ловац, момак, замак

• генитив множине: чамаца, ловаца, момака, замака

б) у генитиву множине именица женског рода:

• даска – дасака

• грешка – грешака

• крушка – крушака

• сестра – сестара

ц) у генитиву множине именица средњег рода:

• писмо – писама

• седло – седала

• стакло – стакала

• светло – светала

2) код заменица – постоји у мушком роду, а у женском и средњем роду га нема:

• какав – каква, какво

• некакав – некаква, некакво

• никакав – никаква, никакво

• онакав – онаква, онакво

• свакакав – свакаква, свакакво

• такав – таква, такво

3) код придева – постоји у номинативу једнине мушког рода неодређеног вида придева, док га у женском и средњем роду нема:

• добар – добра, добро

• хладан – хладна, хладно

• мрачан – мрачна, мрачно

• паметан – паметна, паметно

• срећан – срећна, срећно

• вредан – вредна, вредно

Такође, нема га ни у компаративу ни у суперлативу већине придева: хладан – хладнији – најхладнији; паметан – паметнији – најпаметнији; вредан – вреднији – највреднији.

4) код глагола – постоји у облику мушког рода једнине радног глаголског придева:

• дошао – дошла, дошло

• испекао – испекла, испекло

• нашао – нашла, нашло

• стигао – стигла, стигло

5) код бројева – постоји код појединих основних бројева, а у редним и збирним бројевима га нема:

• седам – седми, седморо

• осам – осми, осморо

6) код предлога:

• к/ка (к парку, ка кући)

• кроз/кроза (кроз шуму, кроза њ)

• над/нада (над градом, нада мном)

• низ/низа (низ улицу, низа те)

• под/пода (под креветом, пода се)

• пред/преда (пред нама, преда ме)

• с/са (с њом, са мном)

• уз/уза (уз прозор, уза се)

Одступање од гласовне промене непостојано а

Та гласовна промена не врши се у страним речима које су прихваћене у српском језику (чардак – чардаци, манијак – манијаци), као ни код домаћих речи које имају постакценатску дужину (јунак – јунака, пешак – пешака).

Асимилација и сажимање самогласника

Асимилација је гласовна промена при којој се различити самогласници изједначавају, а сажимање је гласовна промена којом се два иста самогласника спајају у један дуги самогласник. Једна промена најчешће претходи другој.

То се дешава при неким гласовним променама и при грађењу речи, на пример:

• сокол – сокоо – соко

• сол – соо – со

• вол – воо – во

У наведеним речима је крајње л у номинативу једнине прешло у о, оно се удвостручило и сажело у једно дуго ō.

Или, на пример:

• кувати – кува-ах – кувах

• причати – прича-ах – причах

• свирати – свира-ах – свирах

У датим речима су се вокал а из инфинитивне основе и вокал а из наставка за облик имперфекта сажели у једно дуго ā.

Тако је, на пример, правилно рећи и:

• којег(а) и ког(а)

• мојег(а) и мог(а)

• својег(а) и свог(а)

Скупу оје у првој речи из низа одговара глас о у другој речи из низа. Краћи облици добијају се тако што у речима којег, мојег, својег долази до губљења сонанта ј, па се добијају облици коег, моег, своег. Затим вокал е прелази у вокал о (асимилација е и о) и добијају се речи коог, моог, своог. На крају, два самогласника о сажела су се у један дуги самогласник ō, након чега се добијају речи ког, мог, свог:

• којег > коег > коог > ког

• мојег > моег > моог > мог

• својег > своег > своог > свог

Одступање од асимилације и сажимања самогласника

Асимилација се не врши у већини речи у којима је дошло до промене л у о: анђео, бео, дебео, ишао, котао, мисао, писао, посао итд.

Сажимање се не врши кад реч губи своје значење: једнообразан, крупноок, микроорганизам, плавоок, поодмаћи, пооштрити, самоодбрана, водоотпорност, зоологија итд.

https://www.opsteobrazovanje.in.rs/srpski-jezik/gramatika/glasovne-promene/

Следеће је тест!!!!

претходно

и још

па још

Share this:

  • Print (Opens in new window) Print
  • More
  • Tweet
  • Share on Tumblr
  • Email a link to a friend (Opens in new window) Email
  • Share on https://www.facebook.com/aleks (Opens in new window) https://www.facebook.com/aleks
  • Share on https://www.instagram.com/alek (Opens in new window) https://www.instagram.com/alek

Like this:

Like Loading…

Leave a ReplyCancel reply

«Претходно
Први разред. Гласовне промене (наставак)
Следеће»
Test fonetika za prvi razred
sanjamatic

© Aleksandra Nikolić Matić

aleksandranm@sbb.rs

  • Ne znam ti ja ništa
  • Ne znam ti ja ništa
  • e book

Designed with WordPress.

Discover more from AleksandraNM

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading

%d