Звучност

Та гласовна промена састоји се у једначењу два сугласника неједнака по звучности када се нађу један поред другог. Једначење се врши тако што се први сугласник из пара замењује својим парњаком који је по звучности једнак другом сугласнику из пара. Једначење сугласника по звучности врши се приликом промене облика речи и приликом грађења нових речи ради лакшег изговора.

Према звучности, сугласници се деле на:

1) звучне: б, д, џ, ђ, г, з, ж;

2) безвучне: ц, ч, ћ, ф, х, к, п, с, ш, т.

Звучни су и сви сонанти, али они не учествују у тој гласовној промени.

Први сугласник мења се по звучности у одређени сугласник, а не у било који. Наиме, за сваки звучни сугласник постоји одговарајући безвучни сугласник, они заједно чине пар, и то: б–п, д–т, џ–ч, ђ–ћ, г–к, з–с, ж–ш.

Промена звучног сугласника у безвучни назива се обезвучавање:

1) б прелази у п:

• гибак – гипка

• хлеб – хлепчић

• кобац – копци

• љубак – љупка

• Шабац – Шапчанин

• ждребац – ждрепци

2) д прелази у т:

• гладак – глатка

• од+крити – открити

• под+притисак – потпритисак

• пред+час – претчас

• предак – претка

• сладак – слатка

3) џ прелази у ч:

• Кембриџ – кембрички

4) ђ прелази у ћ:

• смеђ – смећкаст

• жеђ – жећца

5) г прелази у к:

• други – друкчији

• бег – бекство

6) з прелази у с:

• без+коначан – бесконачан

• близак – блиска

• дрзак – дрска

• из+писати – исписати

• низак – ниска

• раз+поделити – расподелити

7) ж прелази у ш:

• бележити – белешка

• држати – дршка

• тежак – тешка

Промена безвучног сугласника у звучни назива се озвучавање:

1) ч прелази у џ:

• поручити – поруџбеница

• сведочити – сведоџба

• врач – враџбина

2) к прелази у г:

• бурек – бурегџија

• свак+дашњи – свагдашњи

3) п прелази у б:

• ћевап – ћевабџиница

• топ – тобџија

4) с прелази у з:

• с+богом – збогом

• с+дружити – здружити

• с+гурати – згурати

5) ш прелази у ж:

• задуш+бина – задужбина

6) т прелази у д:

• косити – косидба

• пловити – пловидба

• приметити – примедба

• сват – свадба

Безвучни сугласници ц, ф и х немају своје звучне парњаке. Стицајем (творбених) околности у структури речи српског језика практично нема позиција у којима би требало ти сугласници да се једначе као први у сугласничкој групи. Међутим, када се налазе на другом месту, утичу на промену звучних сугласника испред себе:

• раз+цветати – расцветати

• раз+формирати – расформирати

• раз+хладити – расхладити

Одступање од једначења сугласника по звучности

У одређеним случајевима постоје одступања од тог једначења:

1) када се звучно д нађе испред безвучног с или ш, на пример: бродски, градски, одстојање, одступање, подсвест, предсобље, одшетати, одшкринути, одштампати, подшити, предшколски;

2) када се звучно ђ нађе испред безвучног с, на пример: Љубовиђа – љубовиђски, вођа – вођство; тај сугласник се врло ретко налази у таквом положају, тако да се не може говорити о неком системском правилу;

3) у сложеним речима, уколико би се једначењем добила два иста сугласника чијим би се даљим упрошћавањем дошло до неприхватљиве окрњености првог формата, на пример: подтачка (не поттачка или потачка), предтакмичење (не преттакмичење или претакмичење), подтекст (не поттекст или потекст), субполаран (не супполаран или суполаран);

4) у новијим туђицама врло често не долази до једначења, на пример: драгстор, гангстер, јурисдикција, нокдаун, пингпонг;

5) у властитим именицама страног порекла, на пример: Мекдоналд, Питсбург, Вашингтон.

Творба

Та гласовна промена врши се у следећим случајевима:

1) када се испред предњонепчаних сугласника (ч, ћ, џ, ђ, љ, њ, ш, ж) нађу зубни сугласници с и з, они тада прелазе у себи најсродније предњонепчане сугласнике ш и ж. То је једносмерна алтернација (гласовна међузамена), на пример:

• даска – дас-чица – дашчица

• лист – лис-ће – лишће

• маст – мас-ћу – машћу

• мислити – мис-љење – мишљење

• чезнути – чез-ња – чежња

• грозд – гроз-ђе – грожђе

• пазити – паз-љив – пажљив

• возити – воз-ња – вожња

2) када се глас н нађе испред усненог сугласника б или п у изведеним речима, односно испред суфикса, он тада прелази у м, на пример:

• одбрана – одбран-бени – одбрамбени

• прехрана – прехран-бени – прехрамбени

• стан – стан-бени – стамбени

• зелен – зелен-баћ – зелембаћ

У изведеним речима н увек прелази у м, док у сложеницама н остаје непромењено и тада је реч о одступању.

3) када се гласови г и х нађу испред предњонепчаног сугласника ч, они тада прелазе у ш, на пример:

• брег – брег-чић – брешчић

• орах – орах-чић – орашчић

• трбух – трбух-чић – трбушчић

• врх – врх-чић – вршчић

Једначење сугласника по месту творбе често је удружено са претходно извршеним једначењем сугласника по звучности или јотовањем, као и са губљењем сугласника, гласовном променом која се врши након једначења сугласника по месту творбе.

Одступање од једначења сугласника по месту творбе

Једначења сугласника по месту творбе не врши се у следећим случајевима:

1) у сложеним речима када се први део сложенице завршава на с или з, а други део почиње предњонепчаним сугласником љ или њ: сљубити, сљуштити, изљубити, разљуљати, разљутити, изњихати, млазњак итд.;

2) када се сугласник н налази на крају првог дела сложенице, а други део почиње усненим сугласником б или п: маскенбал, ванбрачни, ванбродски, црвенперка, једанпут, странпутица итд.

Пажња

Кад завршимо са гласовним променама, моји први разреди, имаћемо тест. То ће бити и наш последњи задатак ове године. Дакле, не учите напамет, посебно не претходне две лекције. Дала сам их информативно. То је велика Граматика која се користи на факултету.

У међувремену, дижите себи оцену и шаљите ми своје видео обраде лектира. Једва чекам!!!

Ова лекција се наставља!!!