Уметност ако волиш, можеш пронаћи у свему, а ја је волим и заиста ми је тешко
    изабрати само једну.
    Љубав је покретач свега оног доброг у човеку. Саткани смо од емоција, где наша машта постаје
    комад глине, од ког се могу чуда направити. Верујем да је баш тај комадић повезао све
    уметности и да једна уз другу, држећи се за руке, праве нераскидиву везу, вредну
    поштовања и дивљења.

    Уметност је посебан дар, она тече твојим венама, топла и
    неукротива. Не воли игнорисање и хладноћу, ако живи у теби, мораш је неговати,
    хранити и појити како би она порасла.

    У мени живе речи, памучне и оловне, просте и
    необичне, гласне и тихе, разнолике. Кад све те речи крену да се нижу и оловком по
    снежнобелом папиру направе чаролију као неки виртуоз на виолини, или пропаст. као
    што је срушена кула од карата, па у све то додамо боје и звуке музике које волимо,
    играјући се, сасвим случајно, створимо ремек-дело. То је уметност, радиш оно што
    волиш, наивно и без циља, даш из себе све што имаш и уживаш.

    Дивим се сваком делу које су осећања створила.


    Волим књижевност, јер је то уметност играња са речима. Волим сликарство, јер без
    боја би овај живот био сив. Волим музику, јер она буди машту. Волим филм, јер уз
    њега се смејем и плачем. Дивим се архитектури и спектакуларним зградама и
    споменицима. Уметност је и бити родитељ или дете, а највећа и најтежа уметност је
    бити човек! Човек који воли и који уме своју љубав да подели са другима.

    Буди тај уметник и сијај пуним сјајем!

    Кристина Стефановић, IV2 СТШ Земун