„I šta kažeš, gotovo je?!“ Pita veliki crni pas, dok pažljivo, izbačenog jezika na desnu veliku vlažnu usnu, šapom, pokušava da ispod ograde sa druge strane dohvati Lolu. Lola je bela, Sibirka čupava, sasvim izvan njegovih interesovanja. Ali, moćan mužjak je to. Bar radi štosa.
„Da, gotovo je“, kažem neodlučno pokušavajući da u jedan kadar sasvim nemuštog fotoaparata, strpam ogromno polje žita sa pojasom makova, jarko crvenih, u prvom planu. Prizor za pamćenje.
„I šta ćemo sad,“ pita pas zgranuto.
„Isto što i do sada“, kažem, milujući njegovu veliku, sjajnu atlasnu glavu: „Živećemo“.
AleksandraNM 
Оставите одговор