Krajem prošle godine na književnoj sceni tiho se pojavila, bez pompe i velikih marketinških zvona, nova knjiga kratkih priča Nulti slučaj, Stanimira Trifunovića, izdavač Alma.

https://pletenijesloves.wordpress.com/Stanimir je inače, diplomirani psiholog iz Kruševca, ceo profesionalni život u praksi, ceo svoj književni vek na wordpressu kao bloger, autor više zbirki pesama, priča i jednog romana.

Nulti slučaj je za mene pravo otkrovenje. Oslobođeno svega onoga od čega je patila ranija autorova književnost; neki starmali odnos prema književnoj tradiciji, posebno kao omaž ruskom realizmu. Sada je to mizanscen za urnebesne, duhovite i tužne ljudske sudbine, tamo i ovamo. Ovde i onde. Kao priča apotekara koji umesto lekovima, leči svoje pacijente poezijom, zbog čega završava na robiji. A to nikako nije sve.

Ovde, ako igde ima postmodernističkog osvrta na nečiju književnost, to može biti bestijalni sarkazam, izvanredna ironija i opsesivni užas pred različitim mozaičkim pričama iz stvarnosti koju neguje otac visoke svetske književnosti Umberto Eko u svom poslednjem romanu Nulti broj iz 2016. S tim da Eko kao čovek iz sveta žurnalizma u svom romanu ispreda hipotetični broj fiktivnog novog časopisa, a naš psiholog, u svojim britkim urnebesnim pričama nastalim u ovim kovid vremenima, traga za nulti pacijentom vremena i užasnih dijagnoza u kojima živimo.

Oslobođen poštovanja prema bilo kom obliku književnog nasleđa Nulti slučaj je remek delo kratke priče. Precizno i jasno.

Toliko gusto tkanje apsurda života u svim mogućim pojavnostima, od kvazi i istinski istorijskih, do sasvim autobiografskih, je upleteno u višezvučje nekog grupnog pripovedača, koji na čitaoca , ostavlja jeziv utisak neverice, očuđenja i podsmeha. Da li je išta istina i moguće …Književnost postaje fantastika kao i život sam. Ili azilum onih sa uma sišavših. Bez lica i karaktera.

U zbirci je četiri kruga priča

Bekstvo u vaseljenu

Let iznad obuzdanih ( iznad kukavičijeg…)

Nebo nad Bagdalom ( Berlinom)

Povratak u sivi dom

Već u prvom krugu, posle prvih priča čitaocu je jasno da ima posla sa majstorom kratke priče; Kupač leševa dolazi namirisan na svoj posao gde leže da umre na račun države. U Moskvi se srećemo sa dekonstrukcijom:čuvenom Svetlanom

čiji je život mitologizacija kao i čuvenim srpskim pesnikom koji je napravio nemalu karijeru koristeći baš taj i takav mit, na uštrb svih nas pisaca koji tu karijeru možemo samo da sanjamo.

Visoki funkcioner jedne države u sferi psihijatrije, biva pritvoren zbog osnovane sumnje da je ceo život radio ništa i izmišljao podatke svojih istraživanja, a hodač na žici iz Cirque du Soleil ne želi da završi tačku, jer već neko vreme prezire teatar i ne želi da siđe sa žice među ljude. Već posle dve nedelje…žica je puna.

Ovaj kolaž, ansamblaž, mozaik života je nešto najbolje što sam čitala u poslednje vreme. Ushićena što mogu to, sa zadovoljstvom, da napišem.