…

Bili smo u Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Iraku i Iranu tada ..Sedamnaest dana, vezano.

Bilo je jako toplo, moje prvo takvo putovanje, od uzbuđenja nisam mogla da spavam.

Hiljade ljudi svaki dan, mašu kada prolazimo…Šta hiljade, milioni…

Radže, prinčevi, sultani, paše, kamile, slonovi…

Ma samo što nije letećih ćilima bilo. Čudo jedno .

Četrnaest dana i noći nisam oka sklopila, kao luda.

Tada sam otkrila viski.

Nasmešila se uglom usana. Fino sitno lice puno tankih bora se zasijalo. Pogledala me je iskosa, okrugle oči su bile kao u devojčice.

Pazite, ja ne pijem, nemojte pogrešno da me razumete….

Naučio me kolega iz protokola, uvek nas je bilo troje tada u predsedništvu, kad sam tako umorna, to je jedno egzaltirano stanje, hej radiš za njega, ja mala Sremica, samo lizneš malo i tako jak alkohol, ako je kvalitetan, a bio je, uvek najbolji na svetu, digne te.

Oporaviš se.

Posle sam, posle prvog službenog, kada sam bila na godišnjem, otputovala u Indiju. Bila sam zauvek zaražena putovanjima.

Digla sam kredit, da otputujem.

Al tada se moglo.

Kad je umro…posle su me poslali u penziju. Sa 43 godine. Možete misliti.

Rekla sam, mnogo kasnije…Ne bih ja Slobodana Miloševića u Hag, nego da živi kako sam ja živela.

Sa torbama da švercuje. Mađarska, Turska, Kina. Milošević da živi u blatu, tako. Da stoji svaki dan, sem ponedeljkom i za praznike, po suncu, vetru, mrazu…

Trideset godina na pijaci. Imala sam tezgu do nedavno. Kad mi je mama prvi put došla…mal u zemlju nisam propala. Iz predsedništva na pijacu.

Bar je za dobar viski ostalo.

Dođu mi žene na tezgu, tako da se žale, znaju sve šta sam prošla ..A ja izvadim malecke čašice, kao naprstak i sipam oporo. Burbon uvek, nikad skoč…Ponekad mislim da su me zbog viskija i obilazile.

Ćerka me uvek grdila, što na pijaci pričam sa tim silnim ženama, a sin…on je uvek razumeo.

Dvadeset godina u predsedništvu, a posle…penzijica da grickam.

A dvoje dece. Treba hraniti i školovati decu .

Sad više ne moram, došlo vreme i meni za drugu penziju.

Sin mi živi u Beču, ima divan stan tamo. I vilu na jezeru…Snajka, bosanka, dva mastera; prava završila tamo.

I sin mi je pravnik. Imam i jedno unuče, jako sam ga kasno rodila. I sina i ćerku sam kasno dobila.

Uzgred…sin ne pije viski, nego rakiju, šljivovicu. Čudo jedno. Pije šljivovicu zatvorenih očiju. Al po malo, kao ja.

Nostalgija je čudo.

Muž i ćerka ne piju ništa.

Svi žive sjajno. Nisam uzalud stajala na pijaci.

A pitaš me za Tita, kakav je bio?

Ljudina, da ti kažem.

Živeo je punim plućima.