Rijaliti
“Rijaliti sou” je emisija koja prikazuje scene iz realnog zivota ljudi, njihove, obicaje, ponasanje, oblacenje, inteligenciju, stavove itd. Svaki “rijaliti sou”, hteli mi to ili ne ima veliku gledanost, kako u svetu, tako sada i kod nas. Sve televizije se bore da privuku što vise gledalaca i ostvare što veci prihod, samim tim smisljaju razne programe sa zanimljivim idejama. Ljudima je zabavno kada mogu da zavire u zivote poznatih ličnosti, da vide kakvi su, kako se privatno oblače, kakvi su kada su veseli, besni ili tuzni, sta vole, a sta ne. Meni je sve to zanimljivo i ponekad, mada imam malo vremena, zavirim u rijaliti, da vidim sta ima novo i da se iskljucim iz stvarnog sveta. Mnogi osudjuju ovakve emisije, jer su pune sadrzaja koji nisu za malu decu, ali deca “Sou” i ne treba da gledaju, kao i oni koji ga kritikuju. Imamo million kanala, pa u svakom trenutku mozemo da se prebacimo na “Nacionalnu geografiju” ili “Filmove”. Nikome nije naredjeno da mora dvadesetcetiri casa da bude na rijalitiu. Otuda ne znam odakle toliko negodovanje i peticije protiv rijalitija. Ljudi su previse “zaludni”, treba im zanimacija. Jedni je nalaze gledajuci rijaliti, a drugi pisuci peticije protiv istog, a takodje ga gledaju, jer inace, kako bi znali sta se tu dogadja. Moje misljenje je da rijaliti ne moze da pokvari nasu decu, jer su ona svakodnevno okruzena lošim ljudima, navikama i postupcima. U ovoj zemlji mnogo vise paznje treba posvetiti kvalitetnom obrazovanju, zaposlenju omladine, a u rijaliti da se ukljucimo kada god hocemo da pobegnemo iz svojih u tudje probleme, jer ljudi koji su u njemu vode mrkotrpnu borbu za svoj honorar.
To je njihov posao, a ujedno i velika psihološka igra namenjena jakim igračima.
Aleksa Radojčić III3 STŠ Zemun
Između Guče i rijalitija
Sta se u danasnjem drustvu smatra pristojnim, a sta ocuvanjem tradicije? Da li su nam uzori postali ljudi, cije su jedine vrednosti golo telo i potreba za banalnoscu? Savremeno doba je trebalo da bude doba dostignutog vrhunca ljudskog uma. Medjutim, ljudska glupost i potreba za paznjom baca senku na naucne radove. Da, svi su culi za rijaliti zvezde, starlete i prazne tekstove pesama. Vecina mladih ne zna ni jednog savremenog naucnika. Steta. Sada, danas, kada mozemo sve, mi tapkamo u bari neznanja.
Rijaliti? Ne, nije mi potrebna definicija te reci, videla sam je u praksi. U mojoj kuci, na televiziji koju prati milionski auditorijum. Prostakluk, banalnost, glupost. Te reci, po mom misljenju, opisuju takav televizijski program. Bude u meni ljutnju i prezir. Znam koliko bolesne dece ima u nasoj drzavi koja cekaju na razne operacije i transplatacije. Umesto njima, novac ide prostitutkama i neobrazovanim ljudima cija je jedina svrha da pokazu najgore osobine ljudi. Mnogi kazu, da oni i predstavljaju nase drustvo, bas onakvo kakvo jeste. Ja smatram da su oni nase dno. Ponor apsurda koji se prikazuje svakodnevno pred nasim ocima. Mozda postoje ljudi koji se tako ponasaju, mozda su svuda oko nas, ali im ne treba pridavati paznju. Ja sam ogorcena. Zensko telo je postalo roba kojom se trguje sa jednog ekrana na drugi,a znanje i obrazovanost se spominje samo u dnevniku. Ne, ne mogu da ih razumem. Niti mogu da podrzavam besmislice kao sto su te. Za mene ce rijaliti ostati neshvatljiva pojava i potreba danasnjice. U nasoj zemlji postoje i razni drugi programi i festivali. Jedan od njih je i Guca. Velika suprotnost od rijalitija. Spoj tradicije, kulture, kica. Drago mi je sto postoje ljudi koji se trude da odrze vrednosti zvuka trube. Svako ima razlicite ukuse, ali mislim da Guca nikada nije izazvala negativna misljenja. Jedno mi nije jasno. Zasto za dane trube dovode folk pevace. Oni svojim neskolovanim glasom i losim tekstovima zasenjuju vrhunske umetnike trube. Uglavnom, nasa zemlja obiluje kičom, paradama, lošom ekstravagancijom, kako kulturnim, tako i besmislenim stvarima.
Samo svojim stavom i zdravorazumskim razmisljanjem, mozemo odabrati put kojim cemo ići. Nisu nam potrebni ni rijaliti, ni festivali da bismo odlucili kako cemo se ponasati. Mi to vec znamo, duboko u sebi, gde nosimo ono sto smo naucili u krugu porodice. Širom otvorenih ociju, razlikovaćemo dobro od lošeg.
Nataša Mijailović III3 STŠ Zemun
Izmedju Egzita i egzodusa
I tako u moru razmisljanja i bezbroj pitanja na koje nemam odgovor, zaplovim u neki bolji svet. U svet koji ne sacinjavaju okoreli kriminalci, gole starlete, povrsni i sebicni ljudi, koji misle samo na sebe. Zapitam se ,,Zasto?’’ Zasto je svet takav?
I zasto se sve svelo na novac, fizićki izgled, i kako to da ljudi nemaju ni trunku savesti i sramote? Kuda ide ovaj svet?
Hiljade i hiljade ljudi godisnje posete Srbiju. Četiri dana svake godine, jos od 2000. godine, su četiri dana kada Srbija ima nezamislivu posetu. More muzike, alkohola i dobre zabave privlace ogroman auditorijum iz citave Evrope. Baš zbog Egzita i Guče Srbija je veoma posecena zemlja. A danas?
Hiljade ljudi koji odlaze od svoje kuce, u potrazi za boljim zivotom, za necim sto se moze nazvati zivotom, a ne prezivljavanjem, neumorno prolaze kroz Srbiju. Prevaljuju tolike kilometre, a ne znaju ni za cim tragaju. Svi ti unisteni zivoti, svi ti unisteni snovi, sve ce to ostaviti traga na decu koja moraju da prodju kroz tamu, da bi pronasli bolje sutra.
Od kada postoji covek postoji i rat. Svi narodi, i sve nacije su prosle kroz pakao koji prezivljava sirijski narod. Kako to da ne saosecaju sa njima, ne spoznaju bol, unistene snove i nade, sa kojim se oni suocavaju. Srbi su vekovima ratovali, prolazili bezbroj puta kroz iste situacije, ali ih nije briga za taj narod, koji u nama samo gleda izlaz. Izlaz iz tog pakla, koji ne znaju kako da prebrode. Ne znam zasto me čudi takvo ponasanje, mnogi ne mare ni za nas, svoj narod, a ne za neke tamo ,,teroriste’’ kako ih nazivaju. Stvarno bih volela da svet nije toliko proklet, da ne gleda kako sto vise da uzme za sebe, nego da na sto ljubazniji nacin pomogne sirijskom narodu, da pronadje svoj izlaz iz pakla.
Jovana Janković III3 STŠ Zemun
AleksandraNM 
1 октобра, 2015 at 8:53 AM
Ovaj prvi pismeni zadatak mi se nije dopao pa sam umesto da nastavim čitanje uključila TV da vidim ima li neki rijaliti- i naletim na kviz u kojem jedino po koji odgovor zna onaj Miki koji ima samo osnovnu školu. Ostali se samo pravdaju- nije bilo vremena, oni su nam ukrali odgovor, a najviše mumla jedna koja glumi retarda ili je to možda stvarno, i ima pet puta manje poena od protivnice.
I da, lako je promeniti kanal, ali je lako i ponuditi narodu kvalitetne sadržaje, pa da ima šta da gleda. Ne znam zašto sam se okomila baš na prvog autora, ali mi se sve čini da je potencijalni učesnik nekog ovakvog događaja, nastavi li da nalazi opravdanje za postojanje istih. U stvari, žao mi je što mladi ljudi imaju ovakvo mišljenje.
Vratiću se, možda, da pročitam i ostale. Za sada mi je muka.
Aleksandra, tebi hvala. Treba da znamo u šta nam izrastaju mlade generacije.
1 октобра, 2015 at 10:51 AM
Aleksa, koji je to pisao, je lep kao lutka i voli da oponira. A ja volim kad klinci a i ostali, misle svojom glavom. I ne prepisuju od drugih. Juce mi je jedan servirao Marčelovu pesmu kao svoj sastav. Četvrti razred…Dobio ogomnog keca i svi ga zezaju. Hoće li biti tako i kad odrastu. Ili ce za prepisivanje dobiti neku katedru, poziciju u upravnom odboru, ministarsku fotelju…Hm.
1 октобра, 2015 at 10:56 AM
uzgred, lako je naći opravdanje kada ti je stalo. Treba da pročitaš i ostalo
1 октобра, 2015 at 2:41 PM
Pročitala sam. Nemam primedbi.
1 октобра, 2015 at 3:52 PM
Ne volim rijalitije, slabo gledam TV, osim kada je neka košarka, a dečici svaka čast, najinteresantniji mi je detalj kada posle rada pročitam koji su deca razred! 😉
1 октобра, 2015 at 8:56 PM
Знала сам неке опасне играче деведесетих…Слушам Кикија и откидам на голу српску истину(Фарма). А ја децу негујем, као да су мој Андрос,кога обожавам.
Узгред, све то дубоки презир
5 октобра, 2015 at 12:28 PM
Kada jednom skapiraš da je ovo, zapravo, njihov svet, onda ide lakše. Valjda prosvetari imaju, tu, kao, prednost.
5 октобра, 2015 at 2:58 PM
naravno,ima i onih koji nisu zaboravili kako je to biti…srećom. inače bi svet bio užasno mesto, a nije
6 октобра, 2015 at 10:50 PM
Rijaliti i Guča
U proslom veku, kao i unazad, gledano kroz proslost, bez interneta, mobilnih telefona, fejsbuka, instagrama i ostalog, covek je nasao zabavu na nekim drugim mestima. U tadasnje vreme, pozorista i bioskopi bila su mnogo aktuelnija mesta, vise vremena se posvecivalo kulturi. Ljudi koji nisu bili toliko zaposleni, na primer penzioneri, svoje slobodno vreme provodili su na najrazlicitije nacine. Vecina njih, kojima zivot nije toliko interesantan, zabavu bi pronalazili u tudjim zivotima, posmatrajuci svadje i radosti drugih. To rade nesvesno, a po principu ovih ljudi, kojih je sve više i više, nastali su rijaliti programi. Današnji covek ima veliki izbor kada je u pitanju lična zabava. Televizijski program i društvene mreze, danas su najpopularnije stvari za, kako bi se reklo, ubijanje dosade. Rijalitiji su delo tv-produkcije, kojoj je trebako čak jedan vek da osmisle najjeftiniju zabavu, za koju nije potreban dramski tekst, savršena scenografija i kostimografija. Bilo je dovoljno da u istu prostoriju ostave oko petnaest ljudi i prenose njihovo primitivno ponasanje. Tako su vecini ljudi rešili problem dosade. Osobe koje vole da se uplicu u tudje probleme rado ce sedeti ispred malog ekrana i posmatrati nekulturnosti, svadje i razne dogadjaje u rijalitijima. Naravno, to ne znaci da ovakve osobe nemaju prava na izbor. Svaki od njih moze otici u pozoriste ili gledati neki poucan program. Ali kao sto kazu, „Slično se sličnom raduje“. U toku ovog vremena ima mnogo rijalitija, cak vise mnogo nego humanitarnih i pametnih programa, što je tužno za našu drzavu. A kada kažem nekulturnosti, dovoljno je pogledati jedan dan na „Farmi“ ili u „Parovima“ prepun svađa, nekulturnih reči i psihićkog nasilja. Kao sto rekoh, njih, negde oko petnaest, ostavljeno je da pod kamerama dele istu kuću u toku odredjenog broja dana. To nisu obični ljudi vec pevači, manekenke i voditelji poznati javnosti po lakom ponašanju. Kada ovo čitate verovatno se pitate, „Pa ko bi to gledao?“ Svi misle da je publika ovih programa ista ona koja odlazi na koncerte i dogadjaje vezane za narodnu i zabavnu vrstu muzike. Na primer na sabor trubaca – Guču, Cecine i koncerte mnogih drugih domacih autora. To nije istina, jer publika rijalitija nalazi se svuda. Čak i oni koji ih ne podrzavaju, time sto ih kritikuju, daju na njihovoj popularnosti. Postoji jedna dobra strana ovih programa. Može se dosta naučiti o psihičkim odnosima izmedju ljudi. Jedna dobra strana i pregršt loših. Na svakome je odluka. Da li ćete biti još jedna ovca u stadu, ili ćete se izdvojiti i stati na stranu kulture? Nije teško doneti odluku, ali je težak pritisak javnosti i medija. Oni lako manipulišu samo prostim ljudima. Vi birate svoj put.
Kristina Božinović, III3
ps. ovo je bila tema za kritičko razmišljanje poslednjih nekoliko nedelja. Glasila je Između Guče i realitija, Egzita i egzodusa. Dala sam je učenicima trećeg razreda. Tekst su slali mailom, u wordu, veličina slova 11, u prilogu. Večeras je bio poslednji termin. Prenosim još jedan komentar. Mislim da ima smisla.Tema je ovim zatvorena. Hvala III3 i III4 na zdušnom odzivu. Bilo je sjajnih ocena.A i onih manje, za one koji nisu ništa smislili.
7 октобра, 2015 at 5:59 PM
-Rijaliti-
Mozes me naci na internetu, videti na televizoru, čuti razne stvari o meni od ljudi svih starosti pa cak i onih najmladjih. Samo ako se prepustis kao i svi moji podanici. Ovde sam samo radi “tvoje zabave” zapamti to, predstavljam blud i razvrat jer tebi je to zanimljivo. Vidis pa ja ti ugadjam. O kako sam samo dobar! Zato cu ti otkriti jednu porazavajucu, surovu istinu, pripremi se i dobro razmisli o tome.
Svako od vas svoj ima sat, koji neprestano otkucava svakoga dana, svake sekunde. To nece trajati zauvek, on predstavlja vaš život i to dragoceno vreme. Danas u savremenom dobu kada ti je sve na dohvat ruke, kada mozes da naucis na stotine novih stvari svakoga dana, da upoznas najrazlicitije ljude i kulture sirom sveta… Da li ces stvarno svoje otkucaje posvetiti meni?! Hoces li i ti postati moj podanik? Shvatas li ko sam ja u stvari?
Lopov, lopov koji krade tvoj trenutak i otkucaje na “lep” nacin, jer ja sam “Rijaliti sou”.
Ovako je shvacen on sa moje strane. Da li vas je bar malo prodrmala ova njegova izvedba? Za mene to nije nikakav “SOU”, vec gubljenje vremena, zaglupljivanje i na neki nacin upravljanje masom… Mozda zvuci surovo, ali tako je. Ne postoji on da bi smo mi bili srecniji, zadovoljniji itd. Profit, da vam ja kazem, oni su tu samo zbog tog profita, jer zivimo u takvom “Sistemu (bez) vrednosti”. Televiziju ne gledam skoro uopste, pogotovo ne naše kanale, jer sve manje i manje ima pametnih i normalnih stvari, a mogu vam priznati nekako sam rastereceniji tako. Ne mogu da ne primetim koliko veliki uticaj ima sve to na ljude, nekako smo se otudjili i sve smo dalje i dalje. Naravno, nije to jedini razlog, ali jedan je od bezbroj malih faktora.
Znate, mi ljudi smo cudni, jer ponekad volimo da radimo stvari koje nas ubijaju a posle se cudimo kako su nas ubile. Taj ubica vremena zvani “Rijaliti program” je uradio ono sta je naumio, a mi smo mu pomogli u tome i srecni smo. Nazalost.
Moj vam je savet da batalite sve te gluposti i da vec jednom pocnete da upravljate svojom glavom, ili ce to neko drugi raditi za vas. Svakodnevno slusanje kako je ku*va rekla ku*vi da je ku*va i slicno, zamenite poklanjanjem svojih otkucaja nekome ili necemu sto vredi i ubrzo ce se isplatiti. Garantujem Vam. Jer smo nazalost zaboravili ono prvo i osnovno zivotno pravilo “Cemu posvetis paznju to i raste”.
Stefan Lav Mitrovic III-3