Наставак поста

Rijaliti

“Rijaliti sou” je emisija koja prikazuje scene iz realnog zivota ljudi, njihove, obicaje, ponasanje, oblacenje, inteligenciju, stavove itd. Svaki “rijaliti sou”, hteli mi to ili ne ima veliku gledanost, kako u svetu, tako sada i kod  nas. Sve televizije se bore da privuku što vise gledalaca i ostvare što veci prihod, samim tim smisljaju razne programe sa zanimljivim idejama. Ljudima je zabavno kada mogu da zavire u zivote poznatih ličnosti, da vide kakvi su, kako se privatno oblače, kakvi su kada su veseli, besni ili tuzni, sta vole, a sta ne. Meni je sve to zanimljivo i ponekad, mada imam malo vremena, zavirim u rijaliti, da vidim sta ima novo i da se iskljucim iz stvarnog sveta. Mnogi osudjuju ovakve emisije, jer su pune sadrzaja koji nisu za malu decu, ali deca “Sou” i ne treba da gledaju, kao i oni koji ga kritikuju. Imamo million kanala, pa u svakom trenutku mozemo da se prebacimo na “Nacionalnu geografiju” ili “Filmove”. Nikome nije naredjeno da mora dvadesetcetiri casa da bude na rijalitiu. Otuda ne znam odakle toliko negodovanje i peticije protiv rijalitija. Ljudi su previse “zaludni”, treba im zanimacija. Jedni je nalaze gledajuci rijaliti, a drugi pisuci peticije protiv istog, a takodje ga gledaju, jer inace, kako bi znali sta se tu dogadja. Moje misljenje je da rijaliti ne moze da pokvari nasu decu, jer su ona svakodnevno okruzena lošim ljudima, navikama i postupcima. U ovoj zemlji mnogo vise paznje treba posvetiti kvalitetnom obrazovanju, zaposlenju omladine, a u rijaliti da se ukljucimo kada god hocemo da pobegnemo iz svojih u tudje probleme, jer ljudi koji su u njemu vode mrkotrpnu borbu za svoj honorar.
To je njihov posao, a ujedno i velika psihološka igra namenjena jakim igračima.

Aleksa Radojčić III3 STŠ Zemun

Između Guče i rijalitija

Sta se u danasnjem drustvu smatra pristojnim, a sta ocuvanjem tradicije? Da li su nam uzori postali ljudi, cije su jedine vrednosti golo telo i potreba za banalnoscu? Savremeno doba je trebalo da bude doba dostignutog vrhunca ljudskog uma. Medjutim, ljudska glupost i potreba za paznjom baca senku na naucne radove. Da, svi su culi za rijaliti zvezde, starlete i prazne tekstove pesama. Vecina mladih ne zna ni jednog savremenog naucnika. Steta. Sada, danas, kada mozemo sve, mi tapkamo u bari neznanja.
Rijaliti? Ne, nije mi potrebna definicija te reci, videla sam je u praksi. U mojoj kuci, na televiziji koju prati milionski auditorijum. Prostakluk, banalnost, glupost. Te reci, po mom misljenju, opisuju takav televizijski program. Bude u meni ljutnju i prezir. Znam koliko bolesne dece ima u nasoj drzavi koja cekaju na razne operacije i transplatacije. Umesto njima, novac ide prostitutkama i neobrazovanim ljudima cija je jedina svrha da pokazu najgore osobine ljudi. Mnogi kazu, da oni i predstavljaju nase drustvo, bas onakvo kakvo jeste. Ja smatram da su oni nase dno. Ponor apsurda koji se prikazuje svakodnevno pred nasim ocima. Mozda postoje ljudi koji se tako ponasaju, mozda su svuda oko nas, ali im ne treba pridavati paznju. Ja sam ogorcena. Zensko telo je postalo roba kojom se trguje sa jednog ekrana na drugi,a znanje i obrazovanost se spominje samo u dnevniku. Ne, ne mogu da ih razumem. Niti mogu da podrzavam besmislice kao sto su te. Za mene ce rijaliti ostati neshvatljiva pojava i potreba danasnjice. U nasoj zemlji postoje i razni drugi programi i festivali. Jedan od njih je i Guca. Velika suprotnost od rijalitija. Spoj tradicije, kulture, kica. Drago mi je sto postoje ljudi koji se trude da odrze vrednosti zvuka trube. Svako ima razlicite ukuse, ali mislim da Guca nikada nije izazvala negativna misljenja. Jedno mi nije jasno. Zasto za dane trube dovode folk pevace. Oni svojim neskolovanim glasom i losim tekstovima zasenjuju vrhunske umetnike trube. Uglavnom, nasa zemlja obiluje kičom, paradama, lošom ekstravagancijom, kako kulturnim, tako i besmislenim stvarima.
Samo svojim stavom i zdravorazumskim razmisljanjem, mozemo odabrati put kojim cemo ići. Nisu nam potrebni ni rijaliti, ni festivali da bismo odlucili kako cemo se ponasati. Mi to vec znamo, duboko u sebi, gde nosimo ono sto smo naucili u krugu porodice. Širom otvorenih ociju, razlikovaćemo dobro od lošeg.

Nataša Mijailović III3 STŠ Zemun

Izmedju Egzita i egzodusa

I tako u moru razmisljanja i bezbroj pitanja na koje nemam odgovor, zaplovim u neki bolji svet. U svet koji ne sacinjavaju okoreli kriminalci, gole starlete, povrsni i sebicni ljudi, koji misle samo na sebe. Zapitam se ,,Zasto?’’ Zasto je svet takav?

I zasto se sve svelo na novac, fizićki izgled, i kako to da ljudi nemaju ni trunku savesti i sramote? Kuda ide ovaj svet?

Hiljade i hiljade ljudi godisnje posete Srbiju. Četiri dana svake godine, jos od 2000. godine, su četiri dana kada Srbija ima nezamislivu posetu. More muzike, alkohola i dobre zabave privlace ogroman auditorijum iz citave Evrope. Baš zbog Egzita i Guče Srbija je veoma posecena zemlja. A danas?

Hiljade ljudi koji odlaze od svoje kuce, u potrazi za boljim zivotom, za necim sto se moze nazvati zivotom, a ne prezivljavanjem, neumorno prolaze kroz Srbiju. Prevaljuju tolike kilometre, a ne znaju ni za cim tragaju. Svi ti unisteni zivoti, svi ti unisteni snovi, sve ce to ostaviti traga na decu koja moraju da prodju kroz tamu, da bi pronasli bolje sutra.

Od kada postoji covek postoji i rat. Svi narodi, i sve nacije su prosle kroz pakao koji prezivljava sirijski narod. Kako to da ne saosecaju sa njima, ne spoznaju bol, unistene snove i nade, sa kojim se oni suocavaju. Srbi su vekovima ratovali, prolazili bezbroj puta kroz iste situacije, ali ih nije briga za taj narod, koji  u nama samo gleda izlaz. Izlaz iz tog pakla, koji ne znaju kako da prebrode. Ne znam zasto me čudi takvo ponasanje, mnogi ne mare ni za nas, svoj narod, a ne za neke tamo ,,teroriste’’ kako ih nazivaju. Stvarno bih volela da svet nije toliko proklet, da ne gleda kako sto vise da uzme za sebe, nego da na sto ljubazniji nacin pomogne sirijskom narodu, da pronadje svoj izlaz iz pakla.

Jovana Janković III3 STŠ Zemun