Ta moja epska junakinja i jedna i druga, ta što šeta po romanima i ništa ne zna je izgleda, kako da Ti kažem, ipak ja. Znaš kako znam i šta ju je izdalo?

To što je tako mnogo povraćala, stalno jo je nešto bio osetljiv stomak, žalila se i povraćala kad god je stigla. Kao da je ona pisala Sartra, a ne on nju. Na zidu egzistencijalnom, rekla bih.

Ta mučnina, što se širila tako iz teksta, iz narativa u diskurs…Iz narativa u diskurs, što bi Krstić, urbani beogradski lik, što se obraća srpskoj intelektualnoj eliti na .urac je nabijem, rekao. E ta mučnina je postala moj kredo, muka mi je svaki dan, ne mogu da pobegnem od nje, povraćam vrlo često, vrlo obilato, ova terapija carbon jebena platina potpomaže, život mi je kao Lusi na nebu od dijamanata, ali nije od dijamanta od platine je, 100%.

Posebno mi se gadiš ti, mali, bedni drugorazredni, a znaš da si glumac ceo život, nisi nikad bio na mojim radionicama ni sekciji ni u mojoj učionici, nisi, ali si glumac i znaš da te prezirem u svakom tvom pokušaju da sam sebi laskaš i nema te vrednosti koja će od tebe napraviti čoveka, bedo jedna seljačino, nikogoviću, štekaro, izdajice, kukavice, pičko mala, eto kakav si to čovek. Nula jedna.

I možda ti jednom sve to kažem i u lice, jer je život veća fantastika od teksta. Ispovraćam ti se po tvojim lažnim hrabrostima i dostignućima, jado od čoveka, eto.

E to.

I need your support to keep delivering quality journalism and literature to maintain our openness and to protect my precious independence. Every reader contribution, big or small, is so valuable. Support me from as little as 1€ – and it only takes a minute. Thank you.

pretplata i podrška https://www.patreon.com/aleksandranm