Imate li nešto od poezije?
Nešto od sunca i svetla
i morske pene.
Nešto za tebe, malo za mene?
Zvezdane noći, posebne.
Imate li nešto u stihu?
Nešto od čega će duša da peva,
nešto od čega se lepše sneva,
nešto ko lahor meko
i za onog što je tamo daleko .
Imate li nešto u rimi, molim,
nešto što će te ugrejati
razvejati, opiti, otvoriti sasvim
svojim raskošnim srcem golim.
Imate li nešto patetično malo,
asinhrono i starinsko,
a ipak tako drago i tako blisko.
Imate li nešto od poezije, pitam
da zastanem, predahnem
da konačno prestanem da skitam.*
*Dok sam čitala Čingiza Ajtmatova „I duže od veka traje dan“
Leave a Reply