Претрага

AleksandraNM

kratke priče. duge priče

Категорија

art, short stories, novels

fantastika

Najlepša suzna priča

Uz svetski dan knjige

We pretend to be in the woods

Sneg

Nijanse Zla

O novoj knjizi Nijanse zla, reč urednice Petre Rapajić

Fantasy by Sofia

Dragi čitaoci,

Predstavljamo vam zbirku priča „Nijanse zla”.

To je knjiga koja je imala samo dva uslova: da priče u njoj moraju imati veze sa zlikovcima, i da su dobro napisane. Sad, nekome je zlikovac kolega sa posla, nekome Hitler… u pitanju su nijanse.

Svi žanrovi su dozvoljeni. Možda vam to sada deluje čudno, ali razmišljali smo da nema potrebe da se odvajamo i pravimo veštačke granice. Većina nas čita svašta, pod uslovom da je dobro, i zašto onda sve to ne bi bilo na jednom mestu? Tako da ćete, čitajući „Nijanse zla“, uživati u fanastici, podjednako kao i u trilerima, istorijskim dramama, hororu, jednom profesionalnom eseju i nešto običnih/neobičnih životnih situacija vešto postavljenih na papir.

Kontaktirali smo drage prijatelje pisce i pitali ih da li žele da budu deo ove zbirke. Skoro svi su odmah pristali, na naše večito čuđenje i divljenje. Za njima su odmah došli ilustratori, koji…

View original post 3.829 more words

Dotaći nebo

Kreativno pisanje i tv novinarstvo

Featured post

Kisa i moje nove cipele

Kad sam pisala o Novom Pazaru ( odlomak iz mog prvog romana Kiša i moje nove cipele )

AleksandraNM

Pogledala sam kroz prozor. Kisa je opet padala. Slusala sam ga, pokusavajuci da odgonetnem koja je moja bedna uloga u ovoj pozorisnoj predstavi u „kojoj se glave i carstva gube“. Mislila sam kako mi je kisa sada saveznik. Spira osecaj gorcine.
Dok je iz uvazenog Mehmedpasica sipala bujica, narcisoidna i opasna, mislila sam i o sebi. Kako ne mogu vecno ostati u Novom Pazaru. I kako se, kad tad, moram vratiti svojoj kuci. I kako, odjednom mi je bilo kristalno jasno, i dalje volim svoga muza. I kako moramo naci zajednicki put kroz ovu maglustinu od naseg zivota. I kako, dok smo isli iz restorana do sobe, u tih nekoliko zajednickih koraka , sam imala jasan osecaj zajednistva…Kao kad nekog izgubljenog pronadjes. I kako ova prica mora imati srecan kraj.
Jer se samo price sa srecnim krajem citaju. Mehmedspasic je i dalje govorio. Verovatno ga je moje cutanje provociralo. Verovatno sam…

View original post 1.112 more words

облак бр. 1272

Приче из облакобуса

„Ишао сам да се вакцинишем”, каже ми робот, па показује огреботине на левом екстремитету. „Ево, овде. Видиш? Ту им је бургија пукла. Рекли су ми да сутра дођем поново. Покушаће софтверски да ме одраде.”

View original post

Powered by WordPress.com.

Горе ↑