Brod je bio prepun ljudi. I onih sa nadgradnjom i onih starih bez. Svi su se ujedinili svesni da ni Westa ni Koreje neće biti, ako stranci uzmu naše žene i ubiju naše muškarce. Bilo je jasno da su to uradili i sa stanovnicima Velike zemlje. Ona divna civilizacija u pećinama izumrla, isisana, kao najslasnija školjka u sretnim danima majke Zemlje.

Setila sam se jednog leta na Tahitiju, dok još nisu krenule podele i dok je more bilo zeleno, a nebo plavo. Bila sam smo 30 minuta vožnje trajektom od glavnog grada Papete, na ostrvu Murea. Ostrvski dramatično oštri i zeleni vrhovi, kao što su planina Mouaroa, zaštitni znak ostrva Shark’s Tooth (Ajkulin zub) ili Bali Hai planina, bili su ostaci ogromnog vulkana, koji je erodirao u obliku srca i dao ostrvu izgled. Ostrvo Murea imalo je sve; blistave koralne plaže, kristalne lagune, arheološke lokalitete, luksuzna odmarališta, intimne pansione i neke od najupečatljivijih pejzaža na svetu. Ruševine starih polinežanskih hramova i kompleksa, razbacanih duž ostrva. Ostrvo je bilo poznato po svom morskom životu, a postojale su ronilačke ture, ekspedicije hranjenja ajkula i raža, kao i posmatranje delfina. Jednom sam sa svojim tadašnjim partnerom, a bili smo mladi i lepi i ludo se voleli svaku noć, plivala i sa ogromnim manta ražama u njihovom prirodnom okruženju… Posle smo gledali zalazak sunca i ljubili se do iznemoglosti.

Trebalo je spasti majku Zemlju, ili ono što je ostalo od nje. Pogledala sam sa zebnjom kroz ogromni bočni providni zid broda, brišući drhtavim dlanom suzu koja mi se izdajnički spuštala niz obraz.

Oko nas je bio svemir, strašan, velik i nezajažljiv.

Osetila sam strepnju.

Alfa mi je rekao da su uspeli da ovladaju vanzemaljskom tehnologijom u njenim osnovama i da je bilo pitanje trenutka kada ćemo iskoristiti maksimalnu brzinu. Oklevali smo, jer smo tako postajali vidljivi i meta onima koji su nas sigurno progonili.

Zato sam i strepela.

Sve je bilo previše tiho.

https://aleksandranm.wordpress.com/2017/03/12/velika-zemlja-za-preuzimanje-e-book/