Ne možemo previše da se bavimo kulturom, naši čitaoci ne čitaju knjige, možda poneki sportski časopis. Ipak, slažem se, novine jednu stranicu moraju posvetiti kulturi, ali ne samo kulturi, već kulturi i estradi. A značajne kulturne događaje prikazivaćemo kroz intervjue. Intervju nekog autora deluje umirujuće, jer ni jedan pisac ne govori loše o vlastitoj knjizi, tako da naš čitalac neće morati da trpi torturu žestokih i jetkih pera vazda namrgođenih književnih kritičara. Na kraju krajeva, sve zavisi od toga kakva se pitanja postavljaju, ne treba preterano da se raspreda o knjizi, već u prvi plan treba da izbije pisac, ili spisateljica, njihova pomalo iščašena ličnost, ili slabosti….Razmišljajte o nekom intervjuu, razume se, izmišljenom, s nekim autorom koji je danas u žiži pažnje, ako je njegov roman ljubavna priča, navedite autora da se priseti svoje prve ljubavi, a možete da mu iščupate kakvu zlobnu primedbu o rivalskim piscima. Predstavite tu prokletu knjigu kao nešto ljudsko, nešto što može da razume i svaka domaćica, da je posle ne grize savest što je neće pročitati – a osim toga, ko još čita knjige čiji prikazi izlaze u novinama, obično ih ne čita ni autor prikaza, daj bože da je i sam autor pročitao svoju knjigu – kad čovek pažljivije pogleda pojedine knjige, katkad mu se čini da ih stvarno ni sam pisac nikad nije pročitao.

Umberto Eko Nulti broj